У извештају ове научне лабораторије се јасно види да су количине бора у свим посматраним узорцима воде веће од 10 до 100 пута. Примера ради, граничне вредности овог елемента у пијаћој води по стандардима Европске уније су 1.500 микрограма по литру, а у бунарској води Драгана Тадића у Шушеоки измерена је концентрација бора од 7 322 микрограма /Л. У узорку воде узете из баре поред бушотине број 22 у Лукавцу концентрација боре је 107 900 микрограма/Л, док је концентрација бора у води узетој поред бушотине бр. 4 у Шушеоки 56 230 микрограма/ Л, што су вредност и по неколико пута веће од дозвољених.
Према усвојеним стандардима вода у природи која се класира у воду И категорије не сме имати концентрацију бора већу од 300 микрограма по литру, а вода најлошијег квалитета, В категорије, има концентрацију овог елемента преко две и по хиљаде микрограма по литру.
У узорцима ових вода нађене су и недозвољене количине натријума и гвожђа.
Др Драгана Ђорђевић, научни саветника Института за хемију, технологију и металургију Београдског универзитета, замољена да прокоментарише ове анализе за Н1, рекла је да је већ у фази истражних радова направљена непоправљива штета за природно окружење, а да нам се „замазују очи“ причама о еколошким и зеленим рудницима.
„Ја нисам биолог ја сам хемичар, те могу само да тврдим чега све има у провераваним узорцима воде. Али, оно што из искуства знам да и у Јадру цуре бушотине у којима имају те и веће количине бора, негде чак и мање, и има доста натријума и да се све суши око тих бушотина, ништа не успева. Њива која је плодна, која буја, има бушотине и око бушотина у пречнику негде око 20 метара је све празно, не расте ништа! У Јадру мештани стално налазе угинуле срндаће“, рекла је Ђорђевић одговарајући на питање Н1 како непожељни елементи утичу на живи свет, наводећи да у Јадру има око 500 бушотина, а у долини Колубаре за сада око 35.
Ђорђевић скреће пажњу на то да нам се причај приче о еколошким рудницима, а да је непорваљива штета направљена још у фази истраживања.
„Они су дозволили да те токсичне воде, те рудничке воде које се налазе око рудне стене да сада излазе напоље. Значи, бушотине су необезбеђене и када они оду те воде ће наставити да излазе. Јасно је да су они направили непоправљеве штете у фази истраживања, а замазују нам очи причом како ће бити еколошки и зелени рудници“, каже др Драгана Ђорђевић.
Милена Кузмановић Н1
