Кад ти се живот промени у трену и остави те беспомоћним, веома је тешко наћи снагу за наставак. Милан Гимиш (39) је пре само четири године био радник Хитне помоћи, планинар, инструктор плеса, а онда је живот одлучио да га веже за кревет.
Констатован му је тумор на мозгу и 2015. је морао хитно да се оперише.
– Имао сам главобоље атипичне, које су трајале и нису пролазиле на више аналгетика. Након прве операције остао сам слеп на једно око и оглувео на једно уво, трајно. Потпуно ми се укочила десна страна лица, али сам могао да се налазим, имао сам равнотежу. Затим ми се тумор вратио и морали су опет да ме оперишу. Након тога изгубио сам вид и на другом оку и сад на њега видим само 40 одсто, често и мање. Изгубио сам равнотежу и крећем се веома отежано – прича Милан.
У јако тешким условима, у трошној кући у београдском насељу Вождовац, овај човек покушава да живи достојанствено, са примањима која су нижа од минималца.
Ипак, уз ћерку и мајку, које му помажу, каже да његов живот има смисао.
– Постоји тип човека који каже: „Зашто баш ја?“, а има и оних: „Ајде да видим докле можеш“. Е, ја сам тај други. Нисам никад запао у очајање и депресију. Нисам тај тип човека. Самохрани сам отац деветогодишње Катарине и просто немам тај луксуз да посустанем. Она је мој највећи покретач и снага и дао бих све да могу поново да је водим напоље и да будем онај тата као некад – искрен је Милан.
Како каже, као некадашњи медицински техничар Хитне помогао је хиљадама људи у најтежим тренуцима, али никад није веровао да ће доживети тренутак да је њему помоћ преко потребна.
– Можете да замислите кад једног тренутка све држите конце ви, до тренутка кад не можете ништа да радите. Увек сам био човек од акције, држао сам школу плеса, планинарио. Претпрошле године сам се спуштао са Авалског торња, прошле године са Београђанке. Сад не могу да устанем из кревета без штапа или ходалице. Кућа у којој живимо је у јако лошем стању, а ја нити имам новца за реновирање, нити сам у стању да сам нешто урадим – с тугом одмахује главом овај човек.
И док спушта главу размишљајући како да реши своје проблеме, девојчица утрчава у собу и почиње да га грли.
– Тата, биће све у реду. Ти си паметан, знам да ћеш наћи решење. Ја ћу да ти помогнем, немој да бринеш. Мени је најважније да си ти још увек ту поред мене – прича девојчица док га љуби у образ.
У видеу на почетку текста погледајте целу причу о Милановој борби и тешким условима у којима живи са породицом.
Број жиро рачуна преко ког можете уплатити помоћ Милану је 340-32430803-73, Ерсте банка. А да бисте директно ступили у контакт са Милановом породицом, контактирајте их на број телефона 064/9301143.
Ивана Недић/ivana.nedic@telegraf.rs
