Самоорганизовање мештана показало се као најбоља борба против представника светских геолошких фирми, које су раде да отварају руднике литијума и у рудничко – таковском крају.
– Недалеко од своје куће сам видео двојицу људи који су нешто копали по мојој земљи, на неколико парцела и на неколико места. На мој љубазан позив, дошли су у кућу, а када сам схватио да су они представници рударских компанија, најљубазније сам их замолио да напусте моје имање. Међутим, схватио сам да они нису отишли далеко, него само пар километара даље, где су на месту званом „Главај“ наставили са својим ископинама – рекао је овим поводом Констатин Станојевић, у чију су парцелу прво ушли незвани гости.
Након повратка са копања узорака са брда „Главај“ у Прањанима, представнике рударске компаније је чекао „хладан туш“ у виду неколико десетина мештана овог краја који су и лично спровели у дело своју паролу „Знамо да не дамо“.
– Ко сте ви? Ко вам је дозволио да улазите у приватне поседе? Имате ли какво решење, идентификацију, решење по којем радите – инсистирала је на одговору од београдских геолога Љиљана Браловић из Удружења „Сувоборска греда“.
– Ми смо до пре два дана радили под једном фирмом, а прекјуче смо добили решење за фирму „Балкан истраживања“, али, ПИБ, жиро рачун и све остало је исто као код претходне „ћерке фирме“ Рио Тинта. Уколико ви мислите да ће због нашег истраживања неко да одмах отвори рудник у вашем крају, грдно се варате. Ми смо, наиме, много милиона долара потрошили на многим местима, па рудник није отворен – рекао је окупљеним грађанима Ненад Лончаревић, геолог из наведене фирме, што је присутне само разјарило.
– Да ли је нормално да ја дођем у ваш стан у Београду, да заузмем вашу терасу, а вас ништа да не питам – отворено је питао Илија Браловић из Прањана.
– Ја сам данас био у преговорима за куповину новог трактора, али, чему све то? Шта да орем? Рудник – питао је Милован Стевовић из Дружетића.
Након неколико пута, од грађана изговорених речи, да геолози износе лажне податке, који су им, како се од мештана могло чути, можда и сервирани у Београду или Горњем Милановцу, представницима рударске компаније су одузети ископани узорци, а затим су испраћени до границе Прањана, односно, горњомилановачке општине.
