Саопштење је уследило после скупа који је јуче организован на Православно богословском факултету Универзитета у Београду, поводом 20 година од обнове верске наставе у основним и средњим школама у Србији.
Представници цркава и верских заједница предлажу и да се, по угледу на Уредбу из 2001. године, настава веронауке организује на нивоу одељења, а не на нивоу група, без обзира на број пријављених ученика за наставу, као и да се часови одржавају истовремено са часовима алтернативног предмета (грађанско васпитање прим.аут.)
Међу предлозима је и да се избор између верске наставе и наставе алтернативног предмета врши се на почетку првог и петог разреда основног образовања, као и на почетку првог разреда средње школе, те да се законом предвиди да се родитељи, односно старатељи ученика опредељују између верске наставе и наставе алтернативног предмета после прве или друге недеље школске године током којих се организује представљање наставе и наставника из оба предмета.
Затражено је и да се законски регулише радно-правни положај 2.100 вероучитељица и вероучитеља, као и да се омогући њихово запослење на неодређено време, што је, како се истиче у саопштењу, у нераскидивој вези са правом цркве, односно верске заједнице да повуче из наставе вероучитељицу или вероучитеља који је на њен предлог именован уколико њен или његов рад у школи или поступци у заједници изван школе, нису у сагласности са верским учењем те цркве, односно верске заједнице.
Учесници скупа су се сагласили и да би цркве и верске заједнице требало да имају могућност да врше самостални надзор над остваривањем верске наставе у погледу њене сагласности са сопственим верским учењем.
„Сматрамо да целина преложених решења представља свеобухватан модел који у пуној мери обезбеђује поштовање појединачних и колективних верских права и пуне равноправности свих грађана у Србији, по угледу на решења конфесионалне веронауке у Европској унији“, наводи се у саопштењу.
Апелује се „на све релевантне институције у држави да се овакав статус верске наставе у школском систему што пре измени и једнодушно изражавамо чврсту наду и добру веру да ћемо заједнички са државом Србијом, по угледу и праксу из времена када се веронаука вратила у учионице, урадити све што је потребно да се све неправилности исправе у целости и коначно реши овај горући проблем српског друштва и просвете“.
У саопшењу се подсећа да је конфесионална верска настава најзаступљенији модел верске наставе у Европској унији, примењен чак и у школама којима заједно управљају државе чланице ЕУ.
„Тај модел захтева сарадњу државе, са једне стране, и цркава и верских заједница, са друге стране, као равноправних чинилаца. У оквиру те сарадње, садржина верске наставе и примерност понашања вероучитеља у надлежности су цркава и верских заједница према којима вероучитељи имају обавезу лојалности. Учешће сваког вероучитеља у верској настави у сваком тренутку је условљено одобрењем цркве, односно верске заједнице којој припада“, наведено је у саопштењу.
В. А. Данас
