Војска Србије (ВС) могла би ускоро да се суочи са недовољним бројем војних пилота с обзиром да генерације летача школованих у СФРЈ и СРЈ одлазе у пензију а да је у протеклих 14 година, од раздвајања са Црном Гором, на Војној академији ишколовано тек нешто више од 60 младих пилота.
Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа (www.балкансец.нет), позивајући се на податке из Службеног војног листа, од распада државне заједнице школовање је завршило 66 пилота, што је отприлике еквивалент само последње класе Ваздухопловне војне академије социјалистичке Југославије.
Портал подсећа да је председник Србије Александар Вучић још пре две године, у јеку јавне расправе о томе да ли треба уводити обавезу служења војног рока, упозорио да ВС већ 2020. или 2021. године може да се суочи са недовољним бројем расположивих пилота.
„Ова процена заснована је на рачуници да пилоти због бенефицираног радног стажа (за 12 месеци ефективног рада добијају 18 месеци стажа) могу да иду у пензију са 50 година. То значи да ове и наредне године треба очекивати да ‘кацигу о клин’ окачи већина летача који су Војну академију уписали у време бивше Југославије (генерације рођене око 1970. и нешто млађе)“, наводи се.
Портал додаје да нема званичних података о томе колико пилота је потребно ВС али да је могуће проценити да је потребно око 300 пилота и техничара летача, имајући у виду број авијацијских ескадрила РВ Србије и сагледавајући прихваћени светски стандард од 1,5 пилота по ваздухоплову.
У тексту се додаје да је 1992. године са школовања стигло 58 пилота, док је у наредне три године ескадриле појачало још укупно 100 летача.
„То су последње масовније генерације пилота селектоване у СФРЈ од великог броја кандидата које 2021. и 2022. године одлазе у пензију, па ће РВ преузети пилоти школовани у трећој Југославији и касније Србији. Проблем је у томе што је тих пилота значајно мање а због природе тог занимања, здравствених критеријума, преласка на дужности у командама, летачких катастрофа и економских разлога, чак ни они сви више не лете у РВ-у“, додаје се.
Портал наводи да је, према званично доступним подацима, последња заједничка класа пилота државне заједнице СЦГ имала 11 пилота, од којих су деветорица наставила каријеру у Србији, наредне године школовање није завршио ниједан пилот, док су потоње класе ретко имале двоцифрен број пилота.
Према истом извору, 2009. године из академије стигла су само три пилота, 2010. пет а 2011. године 12 пилота, рачунајући једног који је завршио Америчку академију. Наредне године школовање је завршило седам пилота, 2013. године седам (један у САД), а годину дана касније њих четворица. Из класе која је дипломирала 2015. у јединице је стигло пет младих пилота, идуће године три, 2017. четири док 2018, због преласка на систем петогодишњег школовања, није произведен ниједан пилот.
Прошле године школовање су завршила четири пилота а ове године очекује се промоција 10 пилота.
„То значи да је од растанка са Црном Гором школовање завршило 66 пилота, што не може бити довољно ни за просто занављање летачког кадра. Треба имати у виду да је део тих пилота већ отишао из војске у цивилну авијацију. Већину активних пилота сада чине људи који су изабрани за тај позив у време пре рата и у СР Југославији, али и њихово време полако пролази“, додаје се у тексту.
Тај портал закључује да све и када би број кадета за смер авијације на Војној академији био повећан на 20 до 30 по класи, било би потребно најмање пет година за прве позитивне ефекте, с обзиром да сада школовање војних пилота траје 10 семестара.
„То значи да очекивана криза која наступа наредних година не може бити потпуно избегнута. Наслеђени људски ресурси су на самом крају, а постојећом динамиком школовања није могуће обезбедити потребан број људи“, пише тај портал и додаје да је можда потребно размотрити и алтернативне начине регрутовања војних пилота.
