Почетна » Мештани: Обојена река, загађен ваздух, болести у Поповцу, а надлежни – ћуте

Мештани: Обојена река, загађен ваздух, болести у Поповцу, а надлежни – ћуте

од admin
0 коментар

 

Мештани и еколози, наиме, у изјавама за портал Н1 тврде да је управо цементара главни узрок загађења ваздуха суспрендованим ПМ честицама, али и земљишта арсеном, кадмијумом и оловом. О повећаном загађењу имају и доказе – документе које су нам доставили, али и оне који су доступни јавности, а у питању су мерења која објављује државна Агенција за заштиту животне средине. Поред тога, позивају се на још један „државни извештај“, публикацију „Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији“, од 2020. године у којој је због цементне индустрије Поповац сврстан у индустријски загађене локалитетете. Поред „папирнатих“ имају, кажу и материјалне доказе – снимке реке Црнице обојене у неприродно плаву, готово љубичасту боју, намештај у кућама засут прашином, здравствене картоне у којима доминирају бронхитис и респираторни проблеми.

Питали смо зато компанију Моравацем да ли су страховања мештана да рад те компаније највише загађује место основана. Питали смо и да ли је надлежна инспекција била у цементари и ако јесте шта је закључено, као и шта је све цементара Моравацем урадила да би се поштовали еколошки прописи у раду фабрике и да би се спречило емитовање штетних материја у животну средину. Занимао нас је и одговор на питање, будући да поред повећаних вредности ПМ 10 и ПМ 2,5 честица у ваздуху, еколошка удружења страхују да се у процесу спаљивања гума у цементари у средину ослобађају и арсен, диоксини и фурани, да ли располажу адекватним филтерима који спречавају емитовање штетних материја? И добили смо овакакав одговор:

„Компанија Моравацем је посвец́ена пословању на еколошки одговоран начин у свим својим операцијама и подлеже редовном надзору од стране Републичке инспекције за заштиту животне средине, како би се обезбедила пуна усклађеност са свим дозволама, лиценцама и законима о заштити животне средине.

Моравацем је применила низ мера најбољих пракси и инвестирала у коришц́ење најновијих, најсавременијих технологија за континуирано прац́ење и смањење емисија.

Једна од таквих мера је употреба алтернативних горива, што је проверена технологија, уједно безбедна и стандардна пракса, која се примењује у фабрикама цемента широм Европе вец́ више од 35 година, са јасним еколошким предностима, укључујуц́и смањену зависност од фосилних горива, као и ниже емисије“.

То је наведено у саопштењу компаније „Моравацем“ на питања Н1. Одговоре на питања везана за овај проблем пре више од недељу дана послали смо и ресорном Министарству за заштиту животне средине, али одговор још нисмо добили.

„Ако лаже коза, не лаже рог…“

Еколошки активиста Владан Вугделија за портал Н1 каже да је проблем што до сада нико није идентификовао цементару као главни проблем који изазива загађење у граду, али да на то указује назнака да се ради о ПМ честицама за које је нормално да их има у већим концентрацијама током зиме него током лета, јер су њихов извор индивидуална ложишта. Међутим, у Поповцу је 2020. године забележен већи број прекорачења преко лета, него током зиме што значи да је извор присутан током целе године, наводи Вудгелија за Н1.

Он истиче да је Параћин трећи град по загађености у Србији, после Новог Пазара и Ваљева, али да је за разлику од та два града који имају проблеме током грејне сезоне, у њему загађење присутно током целе године.

Будући да нема званичних података ни о извору загађења, ни о штети по здравље грађана, Вугделија истиче да је општини, и прошлој и новој власти, упутио захтев за формирање зеленог савета општине због боље комуникације између општине и грађана, али да то тело до данас није формирано.

Вугделија и други еколошки активисти из места доставили су нам и анализу еколошке ситуације у Поповцу која је рађена на основу података Агенције за животну средину.

Према тим подацима, које је објавила и Национална еколошка асоцијација, мерна станица у Поповцу је током 2021. године забележила 130 прекорачења дневне граничне вредности суспендованих честица ПМ 10, 2020. године било их је 83, а током 2019. – укупно 37. Иначе, дозвољено је 35 таквих прекорачења годишње.

У Поповцу број дана са прекорачењем граничних вредности у топлој сезони (када нема грејања), април – септембар износи чак 44 одсто од укупног броја дана.

„У првих 10 места по загађењу ПМ честицама (без Поповца) број дана са прекорачењем граничних вредности ПМ 10 не прелази 10 одсто укупних дана, а три места чак и немају ниједан дан прекорачења“, наводи се у анализи еколошких удружења и додаје:

„Упоређујући препоручене дневне вредности СЗО за честице ПМ 2,5 са оним измереним концентрацијама ПМ 2,5 у Поповцу, чак 232 дана вредности су биле веће од препоручених: мештани Поповца су две трећине времена у 2021. године удисали прекомерно загађен ваздух честицама ПМ2,5. Упоређујући препоручене дневне вредности СЗО за честице МП 10 са оним измереним у Поповцу, чак 152 дана вредности су биле веће од препоруичених – мештани Поповца удисали су половину 2021. прекомерно загађен ваздух тим честицама. Применом стандарда квалитета ваздуха ЕУ, од укупно 309 дана колико је мерна станица била у функцији, мештани су 130 дана удисали ваздух у категорији лош због прекомерне загађености ПМ 10, односно 100 дана због прекомерне загађености ПМ 2,5“.

Еколози се позивају и на годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2020. године који је објавила Агенција за заштиту животне средине.

И на основу тог извештаја, ваздух у Поповцу је 2020. године био прекомерно загађен због присуства суспендованих честица ПМ10.

„Имајући у виду да укупним емисијама ПМ10 највише доприносе индивидуална ложишта (51 одсто), обично су средње вредности концентрација ПМ10, веће у хладној него у топлој половини године. Међутим, у Поповцу је током летње сезоне средња вредност концентрација ПМ10 била већа од средње вредности концентрација у зимском периоду, вредности у топлој сезони су биле веће и од годишње граничне вредности а забележен је и већи број дана са прекорачењем у топлој сезони. Све ово говори да су високе концентрације ПМ10 стално, током целе године, присутне у ваздуху и да то захтева да се посебна пажња обрати топлој половини године, односно изворима загађења који доводе до овако великих вредности“, указују еколози.

Додаје се и да се годишњи извештај бавио и емисијама азот-диоксида и ПМ10 у време ванредног стања, полазећи од претпоставке да ће органичење кретања условити промену, односно смањење загађења пореклом од саобраћаја. „Међутим, у Поповцу је средња вредност азот- диоксида и ПМ10 у време ванредног стања била већа него у истом периоду 2019. године“, наводи се у извештају који нам је доставио Вугделија.

 

Мештанин и еколошки активиста Александар Савић за Н1 каже да је срж проблема у томе да је општина била дужна да на основу Генералног урбанистичког плана општине Параћин, да се уради план детаљне регулације за насеље Поповац, у коме би се узела у обзир и чињеница да је фабрика у насељу, а не на неком издвојеном месту и тада би морала да се ради посебна студија утицаја на животну средину, што је људима који су руководили тадашњом фабриком Холцим није одговарало, тако да план није урађен. „Чињеница је да је првобитни план да кажем нацртан, значи да је плаћено и да је било пара, само је, можемо да претпоставимо разлоге, претходна општинаска власт, то замаскирала“, наводи Савић.

Он истиче да је план детаљне регулације за Холцим, и сада база за дозволе за спаљивање отпада, иако је у супротности са планом општине Параћин из 2012. године.

„Да се ураде планови како прописује закон, морала би да се уради и посебна студија процене утицаја на животну средину, а да се обавезно узме у обзир и чињеница да постоји насеље уз постројење, а посебно и да постоје и околна села, којих такође нема у тексту дозволе“, истиче Савић.

Он указује и на још један проблем – да се, како тврди „штелују“ резултати мерења загађења. Објашњава да свака компанија загађивач добија такозване парцијалне дозволе, а да се не ради континуирано мерење најгорих загађивача. Он истиче и да мерења ради једна приватна компанија „Аеролаб“ и да се у моменту када се раде мерења „дозира“ количина отпада који се спаљују и да су мерења онда – увек у границама.

Наглашава и да се уопште не ради континуирано мерење најгорих загађивача, што су диоксини и фурани, који су нуспојава сагоревања пластике и гума. У питању су, додаје, изузетно лаки гасови који можда не угрожавају директно Поповац, али сигурно загађују околна села која се налазе на ружи ветрова.

Кад „мерне станице“ полуде

„Чињеница је и да испуштају у реку све и свашта, имамо снимке воде плаве боје. По захтевима мештана рађене су и анализе земљишта испод димњака цементаре и у њему је нађен арсен, кадмијум и олово. На источној страни фабрике необезбеђено се држи антрацид и петрол кокс, у питању су најопасније врсте угља…То стоји напољу и чим дува кошава, мерне станице ‘полуде’. Огромне количине и преко хиљаду јединица загађујућих материја буде“, наводи Савић.

„Најгори је југоисточни ветар, тада угљену прашину разноси по насељу, у питању су антрацит и петрол кокс који се чувају на отвореном“, рекао је адвокат и еколошки активиста.

Он истиче и да је битна чињеница да пећи за печење клинкера нису пројектоване за спаљивање отпада, јер не могу да одржавају константну температуру од око 1000 степени Ц.

Еколошки активисти управо спаљивање гума у цементари сматрају једним од највећих еколошких проблема, а позивају се и на изјаву премијерке Ане Брнабић из 2018. године, која је, приликом посете Косјерићу, саопштила да у Србији није дозвољено спаљивање комуналног отпада у цементарама, јер нису усвојене измене и допуне Закона о управљању отпадом.

Она је то рекла поводом протеста, које је организовао Еколошки покрет Косјерића уз подршку општинске власти, на којима су грађани изражавали оштро противљење намери Титан цементаре у том градићу да у својим погонима спаљује комунални отпад и да га користи као енергент у процесу производње.

Поводом овог питања огласила се била и еколошка организација Еко стража, наводећи да цементара у Поповцу за једну смену спали пет тона гума. Додају да је домаћим цементарама омогућено да као алтернативни енергент годишње искористе око 25.000 тона аутомобилских и тракторских гума.

„Цементаре када добију казну то се води као пољопривредни преступ, а не као кривично дело несавесног третмана отпада које би прекршиоцу донеле до пет година затвора. Закони су добри, спровођење је проблем“, навели су из Еко страже и додали:

„Други део једначине јесу све те половне гуме, јер није баш да наше мењамо кад се мало излиже шара. Гуме долазе као половна роба из Немачке и из других земаља ЕУ, којима је јако згодно да ми увеземо ову сировину која уствари представља отпад. На жалост све те већ истрошене гуме које се искористе остају као врло проблематична сировина“.

Мештани у страху: Прозоре уопште не отварамо

Један од мештана који је иниситирао да буде анониман јер се, како каже, плаши да ће остати без посла, каже да су становници Поповца „обрали зелен бостан“. „Проблем са смрадом је највећи, ноћу нарочито, када се спаљују гуме, медицински отпад и ко за шта још, шири се неподношљив смрад. Због прашине која нам улази у куће уопште прозоре не отварамо. Ако је нема дању, када све мало прикривају, ноћу пусте ‘све’ да изађе без филтера“.

„Имамо сви здравствених проблема, дисајни путеви су нам уништени. Ја имам бронхитис, болестан ми је син, а и жена је једне ноћи осетила да јој је кроз нос нешто прошло, у три сата ујутру се дигла и пала у купатилу. Одмах смо је водили код лекара, кажу није корона… Онда су јој се појавиле модрице по ногама и рукама, сумњам да је са отровом пало нешто, да је удахнула и да је изазвало све те алергије“, каже мештанин.

„Једноставно стање је за плакање“, наводи саговорник Н1 и додаје да мештанима смета и страховита бука док пролазе камиони као и блато које разносе по целом месту.

Мештани Поповца послали су нам и снимке сачињене 15. октобра прошле године на којима се види да је река Црница добила неприродну, плаву боју:

 

Забележили су и како изгледа када фабрика ради:

 

Овај снимак настао је у јутарњим часовима:

 

Потврда државе – у једној реченици

У публикацији „Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији“ из 2020. године Поповац је због цементне индустрије сврстан у индустријски загађене локалитетете. Ту публикацију потписала су Министарства здравља и заштите животне средине, као и Институт „Батут“.

У публикацији се наводи списак индустријски контаминираних локалитета у Србији:

Рудници бакра у Бору, укључујући руднике Бор, Велики Кривељ и Церово

Рудници бакра у Мајданпеку,

Површински копови Колубара (површински копови лигнитног угља) и термоелектрана,

Рудник лигнита Костолац,

Љубовија – рудник олова и цинка,

Напуштени рудник антимона Зајача,

Индустрија цемента – Беочин, Косјерић, Поповац,

Петрохемијски комплекс – Нови Сад, Панчево.

Публикација је резултат пројекта „Јачање националних капацитета и интерсекторских синергија у области безбедног управљања контаминираним локалитетима и опасним хемикалијама у циљу превенције штетног утицаја на здравље људи и животну средину у Републици Србији“ који су заједнички спровели Министарство здравља и Министарство заштите животне средине у 2018. години, уз финансијску и техничку помоћ УНЕП-а и Светске здравствене организације (СЗО).

Публикација је урађена 2020, али је постала доступна јавности након што је објавила невладина организација Асоцијација за развој града Бора која је добила од Института за јавно здравље Батут, а на основу захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја. Асоцијација је, како је навела, имала доста проблема да дође до ове публикације.

У Публикацији се „контаминирани локалитет“ дефинише као област захваћена једним хемијским загађењем једног медијума животне средине (нпр. контаминација земљишта узрокована датим пестицидом) и велика површина са загађењем земљишта, воде, ваздуха и ланца хране путем више хемикалија (нпр. контаминација узрокована дуготрајном емисијом петрохемијског комплекса).

Опасност по здравље

Национална еколошка асоцијација у анализи наводи да суспендоване честице (ПМ) загађења доспевају до најситнијих делова плућа, потом иду крвотоком, те доводе не само до плућних поремећаја и обољења, већ и до различитих обољења срца (ангина пекторис, инфаркт, аритмије), крвних судова, па чак могу довести до шлога, и изазвати и неке типове деменције.

„Нарочито су свему овоме склони старији чији је имунитет слабији, а и често имају придружене неке од наведених болести дисајних органа и кардиоваскуларног система. Процењено је да је глобално око три одсто кардиопулмоналних смрти и пет одсто смртних случајева од рака плућа узроковано загађењем ПМ честицама. Утицај аерозагађења на респираторне и кардиоваскуларне органе је најбоље документован, а на основу бројних значајних епидемиолошких, експерименталних и клиничких студија, па се врло добро знају погубне последице односно озбиљни поремећаји и болести које настају као последица аерозагађења. Посебно су аерозагађењем погођене осетљиве и вулнерабилне групе, где спадају деца, али и труднице, старије особе и нарочито особе које већ болују од респираторних или неких других болести попут кардиоваскуларних“, пише у извештају.

Додаје се и да аерозагађење доводи до развоја озбиљних плућних обољења као што су хронична опструктивна болест плућа, емфизем плућа, бронхијалне астме и карцином плућа, као и до значајних погоршања већ претходно постојећих наведених болести која убрзавају смртни исход тј. скраћују животни век.

„Дакле, последице по дисајне органе обухватају од најлакших попут разних респираторнх симптома, затим повећану реактивност дисајних путева, алергијске појаве, вирусне и бактеријске упале плућа, до трајног оштећења плућа тј. дисајне функције; долази до чешћих и тежих погоршања хроничне опструктивне болести плућа, астме, фиброзе плућа, тиме и учесталијег болничког лечења тих погоршања и до повећане смртности од ових болести. Значајно је повећан ризик од рака плућа“, пише, између осталог асоцијација.

Данијела Пашић   Н1

Можда ти се свиди

Оставите коментар

5 × 4 =