“Ово је је један од најтрауматичнијих тренутака мог живота, а ја сам прошла лагано. Још ме стеже у грудима. Свест о томе се мора подићи – шта нам раде у држави”, наводи Катарина за Нова.рс.
Она је увече, 8. јула, изашла у шетњу са пријатељем.
“Нашли смо се код Српског народног позоришта око десет увече и затекли смо протесте. У неколико минута што смо бацили поглед ка буци и дешавањима, ситуација се нагло променила. Људи су почели да беже од полиције и ми са њима. Испред нас су се појавила два полицајца у униформама у комплетном оклопу. Наредили су нам да легнемо на под што смо и послушали, завезали су моју леву руку за његову десну пластичном, црном везицом, ноге су нам шутирањем раставили и рекли нам да гледамо на различите стране. Пола метра од мене су неколико пандура тукли лика који лежи на поду. Кад су нас подигли да нас уведу у марицу, други полицајац је дошао и још јаче затегао везицу око наших руку. Убацили су нас у марицу и ја сам завршила клечећи на поду, окрузена већим бројем мушкараца него што мозе да стане у кола”, наводи Катарина у својој причи коју је после неколико дана испричала на друштвеним мрежама.
Потом су, каже, одвезени у станицу Стари град.
“Ставили су нас педесет у једну просторију да седимо на поду, већина без маски, везана, и веома скучена. Некима су одбијали медицинску помоћ, некима су претили. У станици смо били око 23х. Били су строги према нама до 3 ујутру кад су мере строгоће мало попустиле и дозволили су нам да запалимо цигарету и мало ћаскамо. Дала сам изјаву у станици, да сам случајно ту и да нисам напала градску куцу нити разбијала ишта”, наводи Катарина.
У станици је задржана око 16 сати.
“Многи људи су били ухапшени без разлога, случајни пролазници и људи који су били на погрешном месту у погрешно време”, описује она, додајући да су полицајци из те станице били “веома фини према њима”.
Катарина у разговору са нама често застаје, ћути, па наставља причу. Спорије комуницира и преживљава поново ту ноћ. Стално понавља: “Ужасно сам се осећала. Још ме стеже у грудима. А, опет понављам – ја сам најлакше прошла од свих који су били те ноћи приведени”
Сви приведени су, у групама, вожени на прекршајни суд. Пре тога им је, каже, речено да потпишу формулар да су задржани 24х, да су “ухапшени” у 21:00 и да су каменицама гађали градску кућу.
“Ја, као и многи, нисам то потписала”, наводи Катарина.
Она је у суду прошла без казне и једна је од ретких која ништа није платила.
“Момци који су били у мојој ситуацији су платили преко педесет хиљада (50.000) динара казне, које су морали да набаве у року од два сата да не би били у затвору! Похапсили су невине и узели им паре из новцаника, лажно сведочили против њих! Колико дуго ћемо трпети овакво понашање? Зар ћемо у овакав свет доводити децу? Да их бију на улици? Да их хапсе без разлога? Да нас све лажу? Докле висе, људи?”, пита Катарина Прентић.
Одбили су да пруже медицинску помоћ
“Када су нас довезли пред станицу, тамо је клечао човек лица прекривеног крвљу. У станици су дуго одбили да многима пруже медицинску помоћ… Један дечко је тражио помоћ, са великом посекотином на нози, молио је за медицинску помоћ, да му се ушије отворена рана. Било их је још… Тако се опходити према другим људским бићима…”, негодује Катарина.
Даниела Илић Красић Нова.рс
