У Србији се данас обележава Видовдан, у знак сећања на кнеза Лазара Хребељановића и српске ратнике погинуле у бици с Турцима на Косову пољу 1389. године. Председник Србије Томислав Николић, предводиће данас у Крушевцу комеморативну церемонију одавања државних и војних почасти и полагања венаца на Споменик косовским јунацима .
Организатор комеморативне свечаности је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије, у сарадњи са градом Крушевцом. Полагање венца је у 12.00 сати, саопштила је Прес служба Председника.
Србија обележава Видовдан, у Косовској Митровици нови споменик кнезу Лазару
Српска православна црква обележиће празник светом архијерејском литургијом у манастиру Грачаница на Косову и Метохији након које ће бити одржан парастос косовским јунацима на Газиместану.
На Тргу Шумадија у Косовској Митровици биће откривен споменик кнезу Лазару Хребељановићу, а у Саборном храму Светог Великомученика Димитрија, изведено је традиционално „Видовданско славопојање“, у славу кнезу Лазару и косовским јунацима.
Одржано Видовданско славопојање
Ове године „Видовданским славопојањем“ је обележен и миленијум од страдања Светог краља Јована Владимира беседом владике Николаја Велимировића изреченој на Видовдан у Лондону пре 100 година.
– Све је то једна иста прича, од почетка стварања света до данас, прича о Христу, светитељство краља Јована Владимира и светитељство цара Лазара у ствари су слика њихове Христоликости, а њихова житија су слика Христовог страдања – рекао је тада Николај Велимировић.
Црквени хор „Нушић“ је под диригентском палицом Петра Ракића извео тропар Светом кнезу Лазару, део из литургије Стевана Мокрањца „Свјатиј Боже“, „Светитељ Божији Милутин“ владике Николаја Велимировића, за коју је ноте написао Петар Ракић по благослову игумана манастира Бањска оца Данила, „Вера Наша“, „Песма Часном Крсту“, као и песму Зорана Милојевића“Корени“.
Говорећи записе „Кандило вере“ и „Борба за Веру“, хор „Нушић“ је одао почаст владики Николају Велимировићу поводом 60 година од његовог упокојења и 25 година од преноса његових светих моштију из Либертвила у родни Лелић.
За ову прилику у самом храму, постављена је изложба уметничких радова више аутора са мотивима задужбина Немањића у Рашко-призренској епархији.
„Видовданско славопојање“ је традиција која је започета у храму Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, где је и хор „Нушић“ настао пре 25 година. Храм је запаљен 1999. године и поново у мартовском погрому 2004.године.
Уручене видовданске књижевне награде, данас литургија и помен
У оквиру манифестације „Видовданске свечаности 2016“, данас ће у цркви манастира Грацаница бити служена литургија а на споменику Газиместан у близини Приштине биће служен помен косовским јунацима.
Традиционалне књижевне награде ове културне манифестације, под називом „Видовданско песничко бдење“, уручене су синоћ добитницима у Дому културе у Грачаници. Песничко бдење због временских неприлика није одрзано у порти манастира Грачаница, како је то било предвидјено, него у Дому културе.После уручења награда стихове су казивали песници са Косова и Метохије, централне Србије и Црне Горе.
Према једногласној одлуци жирија, који је радио у саставу Душан Ковачевић, Слободан Владушић и Жарко Миленковић, традиционална награда „Златни крст кнеза Лазара“ уручена је Петру Сарићу, писцу из Приштине, који живи и ради у Штрпцу на Брезовици на Косову и Метохији.Награду „Грачаничка повеља“, ове године понела је песникиња из Београда Тања Крагујевић, а признање „Кондир Косовке девојке“ уручен је дечијем писцу Дејану Алексићу из Краљева.
Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића“ уручена је књижевници из Београда Ивани Димић.
Изведбе Симфонијског оркестара и хора РТС којим је дириговао Бојан Судјић, бројна публика поздрављала је бурним аплаузом.
Видовданске свечаности 2016. у Грачаници одржавају се уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, Општине Грачаница и Скупштине града Приштина измештене у Грачаницу.
Одлучујућа битка
Једна од одлучујућих битака у српској историји одиграла се на Видовдан, 28. јуна 1389. године на Косову пољу.
Предводећи српску војску против Турака у тој бици је погинуо кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српску традицију. Срби памте Кнеза Лазара не само по храбрости у бици на Косову, већ и по томе што је изградио многе манастире и друге задужбине. На икони се кнез Лазар представља у византијској царској одори, али без круне на глави. У левој руци држи своју главу, а у другој крст. Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.
У свим храмовима литургија
На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.
Видовдан или празник сећања на косовску погибију обележен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, пореклом са Сицилије.
Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у увече празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.
Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. венчао кнеза Лазара за цара“.
