Више од 100 организација упутило је писмо европским институцијама са захтевом „да реагују на политички прогон и притварање“ новосадских активиста из студентске групе Став и Покрета слободних грађана.
Организације, активистичке групе, политичке партије и родитељи ухапшених активиста захтевају реакцију европских институција због шест активиста, студената и професора из Новог Сада (Лазар Динић из Става и чланови ПСГ-а Младен Цвијетић, Марија Васић, Ладо Јововић, Давор Стефановић и Срђан Ђурић) који се три недеље налази у притвору, након што им је изречена мера притвора од 30 дана због наводне „припреме дела против уставног поретка“, а на основу аудио-снимка приватног разговора, пише 021.рс.
Како стоји у саопштењу организације Свиће, разговор је прибављен „злоупотребом служби безбедности, без могућности на правичну одбрану“.
Остали активисти који су били присутни на прислушкиваном састанку нису у земљи.
„Због изјава политичких званичника и претњи које добијају, страхују од тога шта их по повратку у државу чека, а станови њихових родитеља претресани су у протеклом периоду“, саопштили су.
Како истичу из организације, репресија се дешава у тренутку када у Србији месецима трају грађански и студентски протести, који су уследили након пада надстрешнице на Железничкој страници у Новом Саду због чега је страдало 16 особа, а једна је тешко повређена.
Више од 100 организација, активистичких група и странака послало писмо комесарима Европске комисије Марти Кос, комесарки за проширење, комесару за људска права Мицхаел О’Флахертy, комесару за правосуђе Дидиер Реyндерс, затим Њ. Е. Емануелу Жиофреу (Делегација ЕУ у Србији), известиоцу ЕУ за Србију Тонину Пицули, Европском суду за људска права, Европском омбудсману и Европском парламенту за људска права за хитне случајеве са захтевом да хитно реагују и изврше притисак на власти у Србији како би:
– Притвореним активистима били омогућено да се бране са слободе, јер је „њихово хапшење политички мотивисано“.
– Свим осумњиченима било омогућено правично и непристрасно суђење, у складу са основним принципима владавине права.
– „Престала злоупотреба правосудних и безбедносних институција за политичке обрачуне“, што је у супротности са демократским вредностима којима ЕУ тежи.
Овом писму претходио је састанак појединих представника новосадске опозиције и активистичких група са комесарком за проширење Мартом Кос претходне недеље у Љубљани након отвореног панела који је одржан у Европској кући.
Комесарки је на састанку предочена актуелна ситуација у вези са ухапшеним студентима, активистима и професорима, а договорено је да ће се активисти, опозиција и невладине организације из Србије и писмено обратити европским институцијама са позивом на реакцију.
У писму су наведена три питања за надлежне органе у Србији, а то је како је снимак прибављен, односно „да ли је и ко неовлашћено прислушкивао политичке противнике режима. Затим, ко је медијима доставио снимак и по чијем налогу, а да пре тога тужилаштво није било упознато са овим случајем“.
У писму се наводи и да „координисано емитовање аудио-снимка на режимским телевизијама јасно показује да је циљ био политичка дискредитација и застрашивање побуњених грађана, а не спровођење непристрасне истраге“.
Треће питање се односи на само суђење, тачније „зашто се осумњиченима не омогући право на правично суђење, будући да су браниоци осумњичених тек две недеље након изрицања мере притвора добили увид у доказне материјале“.
Како стоји у саопштењу, „без увида у доказе, наводи се у писму, браниоци нису били у могућности да припреме одбрану окривљених, што је још један показатељ да се ради о политичком, а не правичном суђењу“.
У писму које организације упућују европским институцијама наводе се и други примери који указују на репресију власти у Србији над активистима, члановима цивилног друштва и представницима опозиције.
Истичу и на кршење европских стандарда и реформских процеса у оквиру приступања Србије Европској унији.
„Испуњавање политичких критеријума и услова у наведеним областима не може бити успешно спроведено и позитивно оцењено, све док постоји незаконито прислушкивање активиста и новинара, киднаповање, притварање и напади на физички и психички интегритет активиста, гушење слободе изражавања и медијско таргетирање и застрашивање“, наводи се у саопштењу организација.
Организације тврде да су у питању груба кршења људских права.
„Онемогућено је грађанима да у потпуности уживају право на слободу и сигурност, слободу окупљања и удруживања, изражавања и у крајњем случају право на живот“, закључују организације које потписују писмо.
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
А.Л Данас
