У Србији је, према Еуростату, забележено 52.500 самохраних родитеља, 417.500 парова са децом и 409.600 парова без деце.
Број домаћинстава у Европској унији у 2018. години износио је 194 милиона што је за 12 милиона више него 2010, показују исти подаци Еуростата. Међутим, иако број домаћинстава расте, додаје се у саопштењу, просечан број њихових чланова опада.
За мање од десет година просечна величина једног домаћинства у ЕУ опала је са 2,4 чалана на 2,3, док проценат једночланих домаћинстава бележи раст за 17 одсто у односно на 2010. годину.
Број парова без деце или домаћинстава са самохраним родитељом порастао је у истом периоду за 13 одсто.
Немачка и Финска бележе највећи број домаћинстава без деце – по 78 одсто. Следе Шведска са 77 одсто, Аустрија са 75 одсто и Бугарска са 74 одсто.
С друге стране, највише домова са децом регистровано је у Ирској – 39 процената, потом у Пољској, Словачкој и на Кипру – по 36 одсто, па у Румунији 35 одсто.
Самохраних родитеља на нивоу целе ЕУ је око 14 одсто или 7,9 милиона домаћинстава. У Данској скоро свака трећа породица је са самохраним родитељом. У том смислу за Данском следе Естонија, Шведска, Литванија, Летонија и Француска.
Насупрот њима, у Хрватској је од чланица ЕУ најмањи проценат породица са самохраним родитељима – шест одсто, а нешто више имају Румунија, Финска, Словачка и Грчка.
Што се тиче броја деце, проценат породица у Унији које имају само једно дете износи 48 одсто. Двоје деце има 40 одсто домова, а троје 13 одсто.
Највише домаћинстава са по једним дететом бележи се у Бугарској – 60 одсто и у Португалији – 58 одсто. Следе Летонија и Литванија по 55 одсто. Најмање оваквих породица је у Ирској – 35 одсто, Шведској и Холандији – по 39 одсто.
Б. Ц. Данас
