Како је објављено у Службеном гласнику, Влада Србије је на седници која је одржана 11. јула донела одлуку да из средстава текуће буџетске резерве одобри 59,1 милион динара на име дотације Српској православној Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Како је наведено, средства су додељена ради обнове Храма Свете Тројице у Мостару.
Издвајања новца за СПЦ из средстава текуће буџетске резерве постало је правило, будући да је на овај начин само у последњих пет месеци Црква на име обнове и изградње својих објеката добила близу 11 милиона евра.
Одлука о највећој донацији Цркви ове године донета је 23. марта, када је Влада одлучила да уплати 10 милиона евра за наставак изградње Храма Светог Саве.
Потом је почетком маја из буџетских резерви СПЦ од Владе добила још једну донацију у износу од 30 милиона динара или око 254.000 евра. На име дотације Епархији британско – скандинавској СПЦ, а ради помоћи за изградњу Манастира Покрова пресвете Богородице и Српског центра у Вокстропу, у Шведској, Влада је одобрила помоћ 12 милиона динара.
Такође, на истој седници Владе одобрена је и уплата 18 милиона динара Српској православној епархији будимској, а ради помоћи за завршетак радова на Музеју Епархије будимске у Сентандреји, у Мађарској.
Свега недељу дана касније, на седници Владе одлучено је да се са 27,6 милиона динара или око 234.000 евра помогне Епархија горњокарловачка у Хрватској и то због извођења радова на изградњи и уређењу православног храма у Вргинмосту.
Колико тачно Српска православна црква добија новца из буџета Србије новинари Инсајдера питали су Министарство финансија још 20. маја, али одговор, упркос позивању на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нисмо добили.
Милиони из буџета и великодушне донације
Ипак, према истраживању Инсајдера, из државног буџета, који пуне сви грађани Србије, Црква сваке године добија велику суму новца. Примера ради, само у 2018. години за СПЦ је опредељено више од 2,3 милиона евра.
И поред тога, Влада је и прошле године уплаћивала Цркви великодушне донације. То се догодило и крајем 2018. године, када јој је, како је саопштено, због “тешке ситуације” из буџетских средстава уплаћено око миллион евра.
СПЦ је фаворизована јер је убедљиво највећи појединачни добитник буџетских средстава из линије 481 намењене невладиним организацијама. Према истраживању Инсајдера, држава је од 2002. до почетка 2017. издвојила више од 90 милиона евра за потребе свих цркава и верских заједница, од чега је убедљиво највише добила Српска православна црква.
СПЦ се прошле године појавила и као инвеститор у изградњи пословно-стамбеног комплекса у блоку 32 на Новом Београду. Изградњу објеката финансира суинвеститор, фирма ПМЦ инжењеринг, док ће Црква будући пословни објекат изнајмљивати компанијама. Пословни простор простираће се на 5.235 метара квадратних, а два стамбена комплекса на око 25.000 метара квадратних.
Како су из СПЦ у априлу прошле године саопштили, приходе ће користити за “своје потребе”, међу којима је, прецизирају, и завршетак Храма Светог Димитрија.
Ослобођена пореза за основну делатност и имовину
Према Закону о црквама и верским заједницама, СПЦ и друге верске заједнице су ослобођене пореза за своју основну делатност и имовину. Не плаћају порез на имовину богомоља, имају право на повраћај ПДВ-а за робу која је у функцији богослужења, а здравствено и социјално осигурање за свештенике уплаћује се из буџета Републике Србије.
СПЦ има и своје предузеће, чији је званичи власник Патријаршијски управни одбор, а реч је о предузећу Патријаршијска добра д.о.о, за производњу и продају вина, сувенира и сличних производа.
На своја предузећа и привредне делатности, према истраживању Инсајдера, цркве плаћају порезе, а то налаже и закон у ком се наводи да цркве и верске заједнице “могу да обављају привредну или другу делатност на начин и у складу с прописима којима је уређено обављање тих делатности”.
Поред тога што се финансирају директно из буџета, цркве и верске заједнице у Србији финансије обезбеђују и кроз донацију и из сопствених прихода од разних црквених и верских услуга. Донатори могу бити ослобођени “одговарајућих пореских обавеза”, а према истраживању Инсајдера дешавало се и то да су међу донаторима и јавна и државна предузећа.
Такође, према Закону о рачуноводству из 2013, али и претходним законима, цркве и верске заједнице немају никакаву обавезу да објављују финансијске извештаје.
