Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора нафтовода од границе са Мађарском до Новог Сада дужине 113 километара, објавила је еКапија.
Нафтовод Србија-Мађарска би требало да буде изграђен до 2028. године, а процењена вредност пројекта је 157 милиона евра за српску деоницу нафтовода.
Просторни план обухвата делове територија градова и општина Нови Сад, Кањижа, Сента, Ада, Бечеј и Жабаљ.
Планом су утврђене основе организације, уређења, коришћења и заштите инфраструктурног коридора нафтовода, а садржи и елементе детаљне регулације који омогућавају његово директно спровођење.
Највећи део трасе пролази кроз пољопривредно земљиште, изван урбаних зона, уз укрштања са рекама, путевима и железницама.
Просторни план обухвата 4.535 хектара. Челични нафтовод, са максималним радним притиском од 70 бара, биће подземан дуж целе трасе и протезаће се укупно 113 километара.
Пројекат изградње нафтовода, како се наводи, резултат је сарадње Србије и Мађарске, формализоване потписивањем Меморандума о разумевању између министара рударства и енергетике Србије и спољних послова и спољне трговине Мађарске у јуну 2023. године.
Циљ пројекта је унапређење енергетске сигурности Србије и диверсификација праваца снабдевања сировом нафтом, пише еКапија.
Носилац израде Просторног плана је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док средства за његову реализацију обезбеђује компанија „Транснафта“ Панчево.
Максимални капацитет нафтовода је усаглашен са номиналним обимом прераде сирове нафте у Рафинерији Панчево, који износи 4,8 милиона тона годишње и са максималном количином коју Мађарска може испоручити Србији, односно 5,5 милиона тона годишње, и то у условима континуалног транспорта одговара протоку од око 725 кубних метара на час.
„Прелиминарним хидрауличким прорачуном утврђено је да је за пун капацитет транспорта од пумпне станице Алђо до терминала Транснафта АД Панчево потребан максимални радни притисак од 70 бара. Конкретни услови рада у цевоводу (проток и притисак) зависиће од тренутних потреба Србије за сировом нафтом, као и од доступних количина домаће нафте и оне која стиже путем нафтовода ЈАНАФ“, пише еКапија.
Како портал подсећа, прича о повезивању Србије на руски нафтовод Дружба започела је 2022. године, након најаве прекида испорука руске нафте нафтоводом Јанаф по усвајању осмог пакета санкција Европске уније у ком земље западног Балкана нису изузете из забране увоза сирове нафте из Русије морским путем.
Министарство рударства и енергетике је тада, како се наводи, саопштило да сагледава све могућности да обезбеди диверзификацију и у области снабдевања сировом нафтом.
Одлука о градњи нафтовода од Алђа у Мађарској до Новог Сада усвојена је у пролеће 2023. на 13. заседању Заједничке комисије за економску сарадњу Србије и Мађарске, а у изведби мађарског МОЛ-а и српске Транснафте, затим је потписан и државни Меморандум о разумевању о изградњи нафтовода, подсећа еКапија.
Shutterstock/ Daniel Turbasa
