Савет је крајем јула објавио Извештај у коме се бавио делимично пословањем три јавна железничка предузећа а највише пажње посвећено је пројектима које су они реализовали, од изградње пруга до набавке и ремонта возног парка које су финансирани углавном из кредита добијених на основу међудржавних споразума са Русијом и Кином.
У извештају Савета наводи се да је реорганизацијом по пројектном задатку Светске банке, јавно предузеће Железница Србије 2015. године подељено на три целине – Инфраструктура железнице, Србија карго и Србија воз – као и четврто, љуштуру Железница која је требало да реши питање историјских дугова и вишка запослених.
Савет наводи да до правог смањења радника заправо није дошло, али јесте отпуштен један број људи с тим што су за послове на којима су били ангажоване приватне фирме, што је само поскупело услугу. Такође, у неким деловима су уместо отпуштених радника запослени нови, иако се структура потребних занимања могла поправити и преквалификацијом.
Много је тежи финансијски део који говори да упркос реформама, три предузећа железнице не могу да послују без државних субвенција, а и са њима бележе губитке.
Тако је од средине 2015. када су почели са радом, до краја 2018. њихов укупан нето приход по завршним рачунима износио 53,4 милијарде динара, субвенције из државне касе су уз то допуниле са још 47,7 милијарди, али укупан биланс за сва три предузећа у те три и по године је минус од 12,2 милијарде. Питање шта се добило реорганизацијом – ако држава и даље дели субвенције а железница и даље трпи губитке – још није постављено.
Највећи проблеми и нелогичности, указао је Савет, налазе се у набавкама опреме и возног парка као и у изградњи железничке инфраструктуре.
Тако се наводи податак да је у последњих седам година Железница а потом и Србија карго примила више од 160 милиона евра за теретни саобраћај, набавку и ремонт локомотива и вагона, али да је на крају прошле године теретни возни парк вишеструко мањи него што је био пре реформе. Наиме, 2015. је железница располагала са око 5.000 теретних вагона.
Такође, из средстава Фонда за развој, требало је да се 6,7 милијарди динара искористи за ремонт 3.500 вагона, новац је повучен, али обновљених вагона нема. На питање Савета из предузећа Србија карго стигла информација да располажу са 69 електричних, 46 дизел локомотива и са 1.864 теретна вагона.
Још већи је проблем, наводи се у Извештају, то што је изградња инфраструктуре финансирана кредитима из међудржавних споразума са Русијом и Кином, али је садржина тих уговора, под којим су условима узете позајмице, остала недоступна јавности.
Такође, из тих је споразума проистицало да ће руске и кинеске фирме бити ангажоване као извођачи радова, а како је искључен и међународни тендер као и могућност да наше компаније добију посао, оне су имале монополско право да одређују услове, цену и рокове изградње.
Уз све то, Савет је имао и огромне проблеме при прибављању документације потребне за извештај, морали су у много случајева да се обраћају Поверенику за информације од јавног значаја, а тек по његовом решењу, на које су чекали некада и по четири месеца, могли су да очекују податке без којих се извештај није могао саставити.
Додатни проблем у овом предмету је и то што се добијени подаци од железничког предузећа, Министарства финансија и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, не поклапају, па је код истих пројеката разлика у потрошеним или примљеним средствима и преко 200 милиона долара.
– Када се ради извештај, прво се прикупљају докази. Ја прво направим тезе, а потом скупљам доказе, тражимо одговарајућу документацију коју некада добијемо, некада не па изјављујемо жалбу Поверенику који углавном по нашем захтеву даје налог да нам се подаци доставе. Тек онда пишемо извештај. Код железнице је било једноставно утврдити јер су ти подаци углавном узети са званичних сајтова. Зато министарка Михајловић када је реаговала није оспорила податке које смо објавили, већ да смо нестручни и неспособни за пројекте – каже за Право Данас чланица авета Јелисавета Василић.
Он подсећа и да се готов извештај прво доставља Влади, потом се сачека најмање осам дана да надлежна институција одреагује, да позове на састанак или евентуално стави конкретне примедбе а тек потом се објављује. Тако је било и код овог извештаја, и Влада и Министарство могли су да одреагују и пре него што је извештај пуштен у јавност, каже Василић.
Милиони и проценти
За деоницу од Старе Пазове до Новог Сада, дугу 40,44 километара, уговорен је укупан износ од 247,9 милиона долара, од чега је српски буџет покрио 37,2 милиона док је руски кредит изнео 210,7 милиона.
Радове изводи руски РЖД Интернационал, окончано је 44,6 одсто а потрошено укупно 131,2 милиона долара (52 одсто укупног кредита) од чега комплетно учешће српског буџета (37,2 милиона) плус 25 милиона динара.
Уговор за изградњу вијадукта „Чортановци“ тежак је 337,6 милиона долара, од чега је учешће Србије 50,5 милиона, док преостали износ кредитира Русија. Реализовано је 72 одсто потребних радова, а утрошено 274 милиона долара (81 одсто од укупног износа), од чега свих 50,6 милиона из нашег буџета плус 106 милиона динара.
То указује да су радови плаћају унапред а не по завршеним сегментима. Иначе, руска државна фирма која изводи радове има регистровану подружницу у Србији, а она је 2018. убележила добит од десет милиона евра.
Позив стручној јавности
Савет за борбу против корупције позвао је сву стручну јавност као и грађане Србије да самостално протумаче реченицу министарке и потпредседнице Владе из дописа достављеног 17. августа.
„На основу свега наведеног, потпредседница Владе и Министарство ће покренути процедуре да Влада преиспита рад Савета у назад неколико година, резултате рада, начин, критеријуме и квалитет извештаја, као и начин давања препорука, како би се ово тело реформисало и ангажовало стручне и професионалне људе који ће својим радом помоћи додатно Влади да буде успешнија и ефикаснија“, објавио је Савет одговор Михајловићеве и запитао „да ли је ово обраћање писано у лично име или у име Владе Републике Србије“.
Подсећа се, такође да је „Савет нудио помоћ и препоруке у смислу закључака било којој Влади али „претња и уцена“ од стране власти није било“.
Ко не зна да рачуна
Према подацима које је Савету доставило Министарство финансија, од 2013. до краја марта ове године, по основу руског кредита за уговорене пројекте потрошено је 628,3 милиона долара, Министарство грађевинарства тврди да је реч о 440,3 милиона долара док подаци Инфраструктура железнице говоре о 653,7 милиона долара.
Министарство финансија доставља податак да је по основу кинеског кредита потрошено 96 милиона долара, док Министарство грађевинарства каже – 117 милиона.
Н. Стевановић Данас