Продавци горива у Србији почели су да затварају бензинске пумпе због ограничене трговачке марже од девет динара по литру и пада промета.
Маржу је лимитирала држава, а пољопривредници који имају картице дизел купују искључиво на пумпама Нафтне индустрије Србије (НИС), која га продаје по 20-30 динара јефтиније, због чега пада промет на осталим пумпама.
Власник пословног система „Михајловић“, Дејан Михајловић, рекао је да је од 72 пумпе угасио десет и да планира да затвори још пет које су биле закупљене, а након тога продаће и целу фирму јер услови за пословање нису били никад гори.
„Цене горива треба да одређује тржиште, а не Влада Србије, она може да исправља само аномалије. У овим условима не може рентабилно да се послује, 32 године продајем гориво, а услови никад нису били гори“, рекао је Михајловић.
Додао је да је затворио пумпе у селима у близини Параћина, Ниша, Зајечара, Варварина, Алексинца, Свилајнца и Петровца на Млави, где су се продавале и цигарете, кондиторски производи, моторна уља, али тај допунски програм није помогао да се покрију трошкови пословања.
Купци који имају картице јер су регистровали домаћинство као пољопривредно, прелазе, како је рекао, километре да би купили дизел код НИС-а који једини може да га нуди по тој цени.
НИС, како је рекао, једини има право да продаје дизел по повлашћеној и „замрзнутој“ цени од 179 динара, а остали од данас до следећег петка по 200 динара, због чега је, на његовим пумпама, пао промет не само тог горива, него и друге робе јер купци не свраћају на пумпу.
Михајловић је рекао да је промет на мањим пумпама опао и због тога што се картице пољопривредника, за куповину дизела по 179 динара, злоупотребљавају и уз симболичну надокнаду дају таксистима и дугим превозницима да купују то гориво јер потрошња по хектару није ограничена, већ се сваки дан може купити 60 литара.
Толико гориво пољопривредницима, према његовим речима, не треба, па могу да га уступе и другима.
Он је рекао да је покушавао да укаже представницима Владе Србије на проблеме, али да је „мали привредник и да никога није брига за њих“.
„Влада сматра да нема проблема у функционисању система продаје горива који је смислила, већ да су проблеми ствар наше економије у пословању. Запошљавам 500 људи и локалне самоуправе су ме молиле да задржим пумпе, али је то у овим условима немогуће“, рекао је Михајловић.
Додао је да „градске“ пумпе још некако опстају, али да са маржом од девет динара нема зараде и да се једва покривају трошкови.
Власница пумпи „Радун Авиа“ Јелена Радун рекла је да у новембру и децембру „није ни изблиза успела да покрије трошкове пословања из маржи и да и поред тога одлаже затварање јер би за њихово поновно отварање и постављање на ноге требало годину-две“.
Она је навела да су марже, пре него што су ограничене, износиле 13-14 динара по литру и да је тада могло да се позитивно послује.
Представник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да од марже од девет динара банка узима 3,2 динара по литру ако купац плати картицом.
Продавци гориво у Србији, како је рекао, једино могу да набаве код НИС-а, а ако су далеко од његових складишта имају и трошкове превоза око два динара по литру, па са преосталих мање од четири динара не могу да покрију трошкове пословања.
„Ограничавање цена горива и марже траје скоро годину дана, власници пумпи су прилично финансијски исцрпљени и не преостаје им друго него да затварају пумпе“, рекао је Атанацковић.
