Незадовољни откупном ценом вишања, велики број произвођача са југа Србије одустао је од бербе, поједини воћари посекли су своје вишњике, а Рајко Крстић из села Чифлик крај Беле Паланке позвао је све грађане којима су вишње потребне за припрему зимнице да дођу и да их бесплатно уберу.
Крстић је за Нова.рс рекао да има засад вишања од једног хектара који је ове године родио око 10 тона, али да му се не исплати да род продаје откупљивачима по цени од 30 динара по килограму.
„Можда је у другим местима откупна цена вишања 40 или 60 динара, али мени нуде само 30 динара. По тој цени нећу да их берем, јер би имао само трошак. Берачи наплаћују 25 динара по килограму, а плус пет динара по килограму су трошкови утовара, превоза до куће истовара, мерења, поновног утовара и превоза. Само 30 динара по килограму кошта берба, а где су остала улагања, ђубриво, заштитна средства, обрада земљишта…“, истакао је Крстић.
Додао је да су до пре три или четири године откупљивачи слали камионе за превоз вишања, али сада произвођачи морају сами да их довозе до откупних станица.
„Оно што сам до сада уложио, уложио сам, али нећу да правим додатне трошкове. Ја живим на селу, али умем да израчунам да би ме берба 10 тона вишања коштала 300.000 динара. Када би цена била 40 динара, добио би 100.000 динара, које ко зна када би наплатио. Откупљивачи кажу исплатиће за два, три или пет дана, али то оде у месец дана, а некада и у три или пет месеци“, објаснио је Крстић и додао да се у Србији добро живи само од 19 до 20 сати увече, у време „другог дневника“.
Он је казао да је његов позив људима да дођу и уберу вишње колико год им је потребно за припрему слатка, џема, сока, наишао на добар одзив.
„Долазе наши познаници, рођаци, комшије. Већ 16 година имамо вишњик тако да нас људи познају као произвођаче, знају да имамо вишњу врхунског квалитета. Задовољни смо што можемо да им помогнемо, а и заслужили су. Они су од нас куповали вишњу 15 година, па можемо и ми њима једне године да је поклонимо. Свакако је боље то него да је беремо за откуп. Незадовољни би били ми, незадовољни би били берачи јер за 2.000 динара дневно морају пуно да раде на сунцу, а овако ће барем неки људи бити задовољни“, рекао је Крстић.
Како је казао, додатну мотивацију да позове грађане да дођу и бесплатно уберу вишње је најава нашег председника Александра Вучића да нас очекује дуга и хладна зима и да људи добро размисле пре него што се одуче да потроше новац на мору.
„То ме је подстакло да будем хуманиста, да помогнем људима да се припреме за дугу и хладну зиму, да обезбеде џем, компот. Прошле године је откупна цена вишања такође била ниска и такође сам одустао од бербе, али сад ми је жао што их нисам поклонио људима, него су ишли у маркете и куповали их по 400 динара по килограму“, истакао је Крстић.
Произвођачи вишања са југа Србије огорчени су што је и ове године откупна цена тог воћа свега 30 или 40динара по килограму да не могу да покрију ни своја улагања, а камоли да нешто зараде. Једногласни су у оценама да их је држава препустила “на милост и немилост” откупљивачима који то обилато користе.
Према речима пољопривредних стручњака основни проблем воћара је то што у потпуности зависе од откупљивача, пошто су капацитети хладњача на југу Србије премали да би се ту комплетан род вишања сачувао и понудио купцима по реалној тржишној цени. Подсећају да хладњача “Воћар” у селу Александрову између Мерошине и Ниша не ради више од две деценије, а њен капацитет је 10.000 тона.
Казали су да би оспособаљавањем те хладњаче под окриљем државе или успешном приватизацијом битно били промењени услови на тржишту, али очигледно да то „великим играчима“ који дебело зарађују на откупу вишања не одговара, тако да „Воћар“ и даље пропада и зараста у коров.
Миљана Исаиловић Нова
