Заборављене заразне болести, од којих је некада у епидемијама умирало на хиљаде људи, а које су биле готово искорењене, прете поново да се врате
Заборављене заразне болести, од којих је некада у епидемијама умирало на хиљаде људи, а које су биле готово искорењене, прете поново да се врате, јер је последњих година опао обухват вакцинацијом деце.
У епидемији малих богиња у Румунији, која још увек траје, заражено је више од 3.500 људи, а умрло 17 особа.
Сличне епидемије дешавале су се и у Републици Српској, Федерацији БиХ, а у Србији су до сада регистровани само појединачни случајеви.
Слично је и са рубеолом, заушкама, дечјом парализом, великим кашљем, тетанусом, великим богињама.
Те болести су биле пред елиминисањем, а неке и искорењене, али због све мањег обухвата вакцинацијом прете да се врате у епидемијама.
Светска здравствена организација каже да би се заразне болести држале под контролом мора бити вакцинисано минимум 95 одсто деце и да само толики обухват гарантује да вирус неће имати плодно тле да се развије.
У Србији обухват ММР вакцином (мале богиње, рубеола, заушке), која се даје у другој и седмој години живота, је 81 одсто, односно у седмој 91,1 одсто, док је у Београду обухват вакцинацијом у другој години пао на 65 одсто.
„Чињеница је да нас нису потресале велике епидемије и да их није било дуго. То је допринело да престанемо да мислимо на њих и да мислимо да ће неко други да обави наш посао заштите, пре свега нас самих и наше деце, а онда и комплетне популације, а то је вакцинација“, каже инфектолог Горан Стевановић.
Појашњава да заразне болести сада траже свој простор, а то су људи који нису вакцинисани и нису заштићени, те се у земљама које немају добар обухват вакцинацијом већ јављају епидемије.
Епидемиолози и вирусолози упозоравају да неке заразне болести, којих захваљујући вакцинацији није било последњих деценија, када би се појавиле многи лекари не би знали да их препознају јер их никада нису видели у пракси, већ су их видели само у књигама.
Вирусолог Ана Глигић каже да је то био разлог велике епидемије вариола вера (велике богиње) 1972 године, која није препозната у старту.
Болест су видели и знали како изгледа једино инфектолози професор Миомир Кецмановић и доцент Војислав Шуваковић који су били на специјализацији у Индији, где је било вариоле, остали су о болести знали само из књига.
„Међутим, док су њих позвали, вариола се већ раширила“, каже Глигић, која је као шеф лабораторије за опасне вирусе у Торлаку потврдила први случај вариола вере у Србији, али и прва видела и потврдила још опаснији Марбург вирус, али су је колеге из Марбурга претекле, јер је руководство Торлака одлучило да се сачека дан- два да се то објави.
Глигић каже да се са вакцинацијом против великих богиња престало када је болест искорењена, али тврди да се вирус и даље чува у две лабораторије у Русији и САД, те да највећа опасност прети уколико неко одлучи да велике богиње искористи као биолошко оружје.
Светска здравствена организација је, како каже, наложила свим лабораторијама у земљама где је било заражених да униште вирус великих богиња, те да је она лично то учинила на Торлаку.
„Вирус је, за разлику од многих, јако дуго одржив и ван људског организама, рецимо на чаршавима болесничким, на оделима“, појашњава Глигић и додаје да су људи који су умирали током епидемије у Србији сахрањивани у лименим сандуцима, те да теоретска опасност постоји уколико би дошло до неког одрона земљишта.
„Теоретски опасност постоји, али не верујем да вирус може после толико година да буде жив, али никад се не зна. Највећа опасност прети да се вирус из неке лаботраторије искористи као биолошко оружје“, појашњава Глигић за Тањуг.
Један од разлога што је дошло до опадања обухвата вакцинацијом је и то, како каже, што је дошло до компромировања вакцине против пандемијског грипа Х1Н1 пре неколико година, када је увезена велика количина вакцина, а научници почели да причају да је то више комерцијала него превентива.
Инфектолог Стевановић појашњава да је вакцинација пре свега мера којом се штити појединац који се вакцинише, али да се на тај начин јача и колективни имунитет.
„Значи, ако вакцинишете своје дете пре свега њега штитите, али исто тако се штите и сва друга деца, јер је јако значајан и колективни имунитет. Једна гранчица ће се лако савити али ако имате сноп од 10-15 то много теже иде“, каже Стевановић.
Како каже, ако у дечијем колективу има 95 одсто вакцинисане деце, преосталих пет одсто који нису вакцинисани, јер не смеју да примају вакцину, ће такође бити заштићени.
„Практично правите један широк и изузетно јак фронт који спречава изазивача да уопште уђе у осетљиву популацију и на тај начин штитите све нас заједно“, закључио је он.
