Почетна » Врховни суд пресудио – теткице на минималцу без права на топли оброк и регрес

Врховни суд пресудио – теткице на минималцу без права на топли оброк и регрес

од Други Пишу
0 коментар

Теткице и запослени на месту помоћног особља у школама у Србији, који примају минималац, немају право додатни износ на име топлог оброка и регреса за годишњи одмор пошто им је он – садржан у коефицијенту. Ово произилази из пресуде по ревизији коју је објавио Врховни касациони суд. Две године раније, исти суд је, по истом основу тврдио супротно – да у минималној заради никако не може да буде садржана било која друга накнада. Марио Рељановић, са Института за упоредно право, за портал Н1 каже да је ово „врло наивно урађена пресуда“ где је очигледна намера била да се пресуди контра досадашњој пракси нижих судова.

„Претпостављам да је овде реч о покушају да се смање трошкови државе, јер су они очигледно много нарасли пошто има пуно људи на минималцу који су тужили за неисплаћени топли оброк и регрес“. Душан Кокот из Независног синдиката просветних радника Војводине овакву пресуду оцењује као „безобразну“ и најављује обраћање Уставном суду, након кога, каже – следи Стразбур.

Страх теткица, домара, административних радника и других запослених у школама на местима помоћног особља да би могли да прођу са својим тужбама за накнаду топлог оброка и регреса као дужници који су тужили банке када је ВКС допуном одлуке заузео супротан став – на жалост се показао оправданим.

Наиме, Врховни касациони суд овог уторка објавио је пресуду из априла у којој наводи да су нижестепени судови „погрешно применили материјално право“ и да коефицијент за обрачун плате и ових запослених у себи садржи додатак на име накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. Иако све теткице у школама у Србији имају коефицијенте које „не добацују“ ни до минималца – па им држава дотира до пуног износа законом гарантованог минимума.

ВКС наводи да се на запослене у школама примењује Закон о платама у државним органима и јавним службама, којим се предвиђа да коефицијент садржи и додатак на име накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора.

„То значи да тужиљи не припада право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора пошто су те накнаде садржане у коефицијенту њене плате, па је то што је тужиљи, у спорном периоду, исплаћивана минимална зарада без утицаја на одлучивање“, сматра ВКС.

Је ли заиста небитно што је минималац

Марио Рељановић, са Института за упоредно право каже да је овде први проблем у начину обрачуне зарада.

„Нико не може да има коефицијент за плату нижу од минималне зараде, то је незаконито. Ти људи не трпе материјалну штету јер им држава надомести разлику до минималне зараде, али је сам начин обрачуна незаконит“, указује Рељановић.

Он истиче да ВКС исправно утврђује да је део основне зараде и регрес за годишњи одмор и топли оброк. Али, напомиње да то никако не важи у случају када је плата – минималац.

Суд упоређује бабе и жабе

„Оно што Врховни касациони суд намерно не види, а ту не улазим у мотиве – то правило је у супротности са Законом о раду. Управо тиме су се руководили нижи судови – у минималну зараду никако не могу да уђу регрес и топли оброк. ВКС намерно упоређује бабе и жабе – упоређују правило да у коефицијент улази регрес и топли оброк и кажу да то правило дерогира цео Закон о раду. То није тачно. То правило важи само у ситуацијама када се исплаћује више од минималне зараде. Када се плаћа минимална зарада мора да се примене одредбе из Закона о раду – јер посебни закони не садрже одредбе о минималној заради. Да у тим посебним законима стоји да се у коефицијенте урачунавају накнаде за топли оброк и регрес и у случајевима када се прима минималац, могли бисмо рећи да је дерогиран Закон о раду“, објашњава Рељановић.

Он подсећа да је по Закону о раду минимална зарада – минимална накнада за рад и стандардни учинак за време проведено на раду.

„Ту нема речи ни о чему другом. Чак се изричито Законом о раду каже да се све остало што чини увећану зараду додатно исплаћује, а наравно да регрес и топли оброк спадају у друга, остала примања“, наводи Рељановић.

Тако радници који примају минималац, додаје, накнаду за топли оброк и регрес морају посебно да приме.

Чекали став, речено им пресудом

„Ишчекивали смо став Врховног касационог суда по питању исплате накнада за топли оброк и регрес запосленима . А, на дан када је то било на дневном реду, на сајту суда је осванула априлска пресуда по ревизији којом нам је све речено“, каже за портал Н1 Душан Кокот из Независног синдиката просветних радника Војводине.

Почетком јуна неколико стотина теткица, сервирки и техничког особља „на минималцу“ протестовало је у Београду ишчекујући одлуку Врховног касационог суда и позвало тај исти суд да – чува закон. Ти радници су на чување закона ВКС позвали управо из разлога што већ постоје његове одлуке које потврђују да у минималце нису урачунате поменуте накнаде.

„У првој половини 2020. године ВКС је, такође у пресуди на уложену ревизију поводом истог оваквог случаја, пресудио потпуно супротно – у корист запослене у школи, наводећи да без сумње у минималној заради није садржана накнада трошкова топлог оброка и регреса. Сада излазе са потпуно супротним образложењем – да су у минималној заради садржани и топли оброк и регрес. и позивају се на исте законе. Оваква одлука суда каже да, заправо, сутра све може да буде урачунато у минималац. Моћи ће да кажу: и путни трошкови, и рад викендом – то вам је у коефицијенту“, наводи Кокот.

Он додаје да је таква одлука суда – „безобразна“.

„Ми нећемо стати. Обратићемо се Уставном суду, пошто је то следећи корак. А после тога и Стразбуру. Ово је кршење међународне конвенције чији је Србија потписник. Не може суд да преиначује дефиницију минималне зараде. Не може да навде да то што је запослени примао минималац ‘није од значаја’. Суд каже да је важније шта пише на коверти, него шта је у коверти“, каже Душан Кокот.

Шта је тачно, шта нетачно

Аргументација ВКС у пресуди донетој у априлу, а објављеној 5. јула је формално тачна, каже Марио Рељановић. Проблем је са закључком.

„Суд наводи тачне чланове различитих закона, али њихов закључак да се тим одредбама дерогира Закон о раду и да он не може да се примени у овом случају – није тачан. Баш напротив, нижестепени судови су имали далеко више правничке мудрости при одлучивању јер су јасно видели да ту није реч о истоврсним одредбама и да оне не могу једна другу да дерогирају него да се одредба о минималној заради увек и свугде мора да примени. А, онда долазимо до закључка да у минималну зараду никако не могу да спадају регрес и топли оброк – у сваку другу зараду могу, јер се онда не примењују одредбе о минималној заради, већ оно што наводи ВКС“, појашњава Рељановић.

ВКС је, додаје, „вероватно вођен неким другим разлозима, а не стручним, дошао до закључка да закон може да се дерогира на тај начин“.

„Искрено мислим да ће тешко наћи ван суда још некога ко ће исто размишљати као они – посебно међу правницима који се баве радним правом“, каже Марио Рељановић.

Даниела Илић Красић   Н1

Можда ти се свиди

Оставите коментар

five × three =