Пожар на депонији у Винчи, који траје већ двадесетак дана, ипак није безазлен по здравље људи, тврди декан Хемијског факултета у Београду Иван Гржетић.
„Ја сам већ дуго забринут због тога, проблем у Винчи је дугогодишњи јер то није права депонија, већ се може сврстати у сметлиште. Она је потпуно нерегулисана и онај силни материјал, отпад који се тамо налази, стално подлеже процесима распадања. На ту депонију одбацујете храну, папир, крпе и слично. То када се после одређеног времена накваси и нађе у контакту са кисеоником почиње да ври, смрди, отпушта разне супстанце“, рекао је професор др Гржетић је за РТС и додао да би пожар могао да тиња још дуго.
Он је објаснио да је у првих неколико месеци у питању отпуштање само угљен-диоскида, а када нестане кисеоника почне да се ослобађа метан.
„Наглашавам и да су сва та загађења око нас у концентрацијама испод максимално дозвољених, али ризик који се генерише од тих супстанци је кумулативан. Ви имате ризик од метала који није велики, полихлорованих једињења, пестицида, али кад саберете, дођете до максимума који је превазиђен и нађете се у опасној зони, када може да се деси да поједине категорије поготову стари, деца, труднице могу да имају последице“, додао је професор.
На питање да ли је могуће предвидети када ће пожар да буде угашен, он је песимистичан.
„Тај пожар је започео још пре много година, и само се развија. Фазе ферментације су: баците ђубре, после пар месеци имате ту угљен-диоксид фазу, следи метанска фаза која може да траје још десет година, баците ново ђубре, па на то додате још десет и тако опет. Нажалост, наша Винча ће још много година да гори“, сматра професор Гржетић.
Погледајте репортажу РТС-а, београдске хронике:
ЕЖИ
