Он за ББЦ на српском каже да је ова икона одраз његових дубоких верских осећања.
„Верујем да нас православље учи да Бог воли и штити све оне који пате, а ту спадају и предстваници ЛГБТ+ заједнице“, каже Јовичић.
Против учесника Параде поноса који су дошли са хришћанским обележјима поднето је неколико кривичних пријава, а фотографије тих докумената објављене су на друштвеним мрежама.
Парада поноса одржана је у 15. септембра у Београду. Учесници су под паролом „Не одричем се“ шетали до најважнијих институција у земљи како би указали на потребу решавања проблема припадника ЛГБТ+ заједнице у Србији.
Једну од кривичних пријава поднео је председник Синдиката запослених полиције, Дејан Ђукић.
„Кривичну пријаву сам поднео електронским путем“, каже Ђукић за ББЦ на српском.
У кривичној пријави коју је послао Вишем јавном тужилаштву у Београду, Ђукић се позвао на члан 317. Кривичног закона Републике Србије у којој је навео да су активисти носили транспаренте са сликама представника СПЦ и иконе на којима су били исписани увредљиви садржаји, што је излагање порузи верских симбола.
Кривичну пријаву према српском закону може да поднесе свако лице, правно, физичко или државни орган које тврди да има сазнања да је учињено кривично дело.
„Очигледно неосновану пријаву тужилаштво може одмах одбацити“, каже за ББЦ на српском Милена Васић, адвокатица Комитета правника за људска права ЈУКОМ.
Слобода вероисповести
Ник Јовичић каже да би било проблематично уколико би држава заиста одлучила да процесуира људе који су дошли са верским обележјима, јер би онда држава одлучивала о томе шта је „исправно“ православно учење.
„То би био истовремено напад и на слободу говора и на слободу вероисповести.
„Људима је дозвољено да носе и иконе на парадама које су против Параде поноса, зато што су слободни да покажу верска уверења и логично је да и то мени буде дозвољено“, каже Јовичић.
Током Параде поноса они који су протестовали против ње, сукобили су се са припадницима Жандермерије и тада је ухапшено пет младића.
Након што је Жандармерија спречила инциденте, окупљени су из протеста легли на улицу.
Шта значе кривичне пријаве
Из ЈУКОМА-а кажу да након подношења кривичне пријаве тужилаштво води предистражни и истражни поступак у ком изводи истражне радње (прегледање списа, фотографија, саслушање сведока, осумниичених и др.), након чега може поднети оптужни акт или одбацити кривичну пријаву.
„Тужилаштво може и само покренути кривични поступак, уколико сазна, на пример из медија или на неки други начин да је учињено кривично дело“, каже Васић.
Тврди да у овом конкретном случају није извршено ни једно кривично дело.
Према Уставу Србије слобода мишљења и изражавања је једно од основних људских права које се може ограничити под Уставом прописаним условима.
Васић каже да сама чињеница да је неко одређену поруку доживео као увредљиву није довољан основ за вођење кривичног поступка, јер у слободу изражавања спадају и поруке које моју изазвати различита осећања.
„Па и шок код одређених лица“, објашњава Васић.
Мисли да је критика СПЦ и њен однос према ЛГБТ+ популацији веома важна тема у српском друштву и да свако ограничавање слободе изражавања у овом смислу представља озбиљну цензуру, нарочито у држави која је Уставом опредељена као секуларна.
„Треба имати у виду да се овде није радило о изазивању и распиривању мржње, већ управо супротно, овакав транспарент на београдском Прајду је баш позивао на хришћанске вредности за које се СПЦ наводно залаже“, каже Васић.
Пре неколико година било је покушаја ограничења слободе изражавања када је патријарх СПЦ тужио приватном кривичном тужбом једног активисту због увреде, јер је на Паради носио транспарент са његовим ликом.
„Нажалост, судски епилог овог поступка нисмо имали, јер је патријарх повукао тужбу, али верујемо да ни један суд не би могао донети одлуку да истицање проблема са којим се суочава један број грађана чија права су озбиљно угрожена представља увреду“, каже Васић.
Сматра да се у последње време догађа својеврстан прогон активиста за људска права од стране десничарских организација које подносе кривичне пријаве управо за ово дело, јер им се не свиђа субверзивност поруке коју активисти шаљу.
„Оваква пракса није забрањена, али представља једну врсту злоупотребе права, јер се очигледно радни о неоснованим кривичним пријавама и тенденцији да се активисти застраше претњом полицијом и тужилоштвом“, објашњава Васић.
Тијана Душеј Ристев
ББЦ новинарка BBC
