У Србији се годишње роди око 65.000 деце. О њима углавном брину мајке, а оквирни подаци говоре да тек око 300 очева користи одсуство ради неге детета.
Саговорници Данаса – новинар и психолог Миша Стојиљковић, аутор серијала „Тата, ти си луд“, и Татјана Мацура, председница удружења „Маме су закон“, кажу да су ови подаци резултат како културолошких тако и економских разлога.
Миша Стојиљковић објашњава да Србија није изузетак, те да свуда у свету мали број очева узима родитељско одсуство, с тим да се ствари мењају последњих година.
– Кренуло је од скандинавских земаља још крајем двадесетог века, па су тако предњачиле Шведска, Финска, Норвешка, у којој је рецимо одсуство за очеве обавезно, али је и плаћено. Сви остали су почели касније са таквом праксом, али доста стидљиво и уз много отпора у друштву пре свега због предрасуда односно ставова који су формирани хиљадама година уназад, а који су говорили да су мушкарци ти који иду у рат или лов, а жене остају кући да брину о деци – каже Стојиљковић.
Он наводи да у последње време долази до промена, а њихови резултати су и те како видљиви.
– Подаци из скандинавских земаља показују да су мушкарци који одсуствују са посла ради неге детета ефикаснији и организованији. Истраживања говоре да свима прија оваква подела и да сви имају користи од ње – мушкарци имају боље психофизичке показатеље, задовољнији су собом и својим односом са породицом, партнерке имају више времена да се посвете себе и каријери, а прецизним мерењима показано је и да су деца из таквих породица социјално и емотивно уравнотеженија. Чак се сугерише и да имају когнитивно боља постигнућа – објашњава саговорник Данаса.
Како пише портал Бебац породиљско одсуство у Србији резервисано је пре свега за мајке док одсуство ради неге детета може користити и отац.
Породиљско одсуство траје укупно три месеца од дана порођаја, а на њега се наставља одсуство ради неге детета. Отац породиљско боловање може користити само у посебним случајевима – када мајка напусти дете, услед смрти мајке, издржавања затворске казне…
Према подацима које су медији пренели, 14 очева је током 2020. користило накнаду зараде за време породиљског одсуства.
Након истека породиљског односно три месеца, отац може преузети бригу о детету. Да би то урадио, неопходно је да га најпре мајка прекине и врати се на посао, као и да се партнери у писаној форми међусобно усагласе око одлуке о коришћењу одсуства.
Током 2020, 213 очева је узело накнаду зараде за време одсуства ради неге детета, а још 101 отац је добио накнаду за одсуство ради посебне неге детета.
Овако мале бројеве Татјана Мацура објашњава економским разлозима.
– Не значи нужно да очеви не желе да узму одсуство ради неге детета већ су условљени економским моментом. Мушкарци имају значајно већа примања и када партнери ставе на папир виде да је материјално неупоредиво исплативије да жена буде та која остаје кући – каже Мацура.
Упитана за законске измене које би евентуално могле да подстакну већи број очева да узме одсуство због неге детета, саговорница Данаса каже да би евентуалне измене пре свега требало да се односе на жене предузетнице.
– Закон препознаје жене које су већ на тржишту рада и оне могу поделити одсуство ради неге детета са партнером. Ту исту могућност међутим немају жене предузетнице, односно жене које самостално обављају делатност, а које Закон о финансијској подршци породици види као незапослене. У том смислу оне немају право на накнаду које се зове породиљско и накнаду за одсуство ради неге детета већ се њихова накнада зове остале накнаде и не могу је поделити са партнером. Оне су дакле у позицији да чак и кад желе не могу да поделе одсуство са партнером јер их закон не препознаје. Ми смо и раније указивали на овај проблем који може бити решен изменом неколико закона али и доношењем Закона о предузетништву – наводи Мацура.
Ранија истраживања о родитељству у Србији показала су иначе да су очеви неупоредиво мање укључени у бригу о деци, што је и последица чињенице да прве године живота деца углавном проводе са мајкама.
Тако је доцент Филозофског факултета у Београду Драган Станојевић у свом докторском раду из 2018. године „Ново очинство у Србији – социолошка студија о праксама и идентитетима очева“ дошао до податка да четвртина очева уопште није укључена у негу деце, 12 процената је веома ниско укључено, а трећина је високо укључена.
– Савремени отац сматра да је његова доминантна улога да буде хранитељ породице. Упркос чињеници да не постоје никакви биолошки ни психолошки докази да мајка боље од тате храни дете, повија га, облачи и учи, највећи број очева не учествује у већини активности око новог члана породице. Њихов ангажман углавном се своди на забављање и успављивање бебе – казао је Драган Станојевић.
Миша Стојиљковић каже да оваква подела посла је добрим делом условљена спољним факторима и да често није ствар слободног избора.
– Велико истраживање „Стате оф тхе Wорлд’с Фатхерс“ рецимо показује да би очеви свуда у свету желели да проводе више времена са децом али да не могу због низа препрека – каже саговорник Данаса.
Он на крају закључује да у време када се родне улоге све више преиспитују мушкарце треба охрабрити и пружити им подршку да схвате да родитељство може само да их учини бољим људима.
– То говорим из свог личног искуства али и искуства мушкараца са којима сам разговарао а који потврђују да их је родитељство битно променило и да су постали много одговорнији и према деци и према својим партнеркама и на крају према себи – закључује Стојиљковић.
Вук Јеремић Данас
