Прве новчане казне за несавесне родитеље који нису вакцинисали децу ММР вакцином против заушки, рубеола и малих богиња изречене су у главном граду где је само 65,2 одсто малишана заштићено од ових болести.
Иако до априла није било ниједне новчане казне, из Прекршајног суда сазнајемо да су у последња три месеца изречене три новчане казне, као и 10 опомена. Од марта прошле године, од када је ступио на снагу Закон о заштити становништва од заразних болести, који прописује казну од 30.000 до 150.000 динара за оне који одлуче да не заштите дете од опаких болести, поднета је 241 пријава, донете су 32 одлуке, од којих је 21 осуђујућа пресуда.
Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду, скреће пажњу на то да је број пријава у 2017. четири пута већи у односу на прошлу годину.
– Реално је да захтеве за покретање прекршајног поступка по закону који је ступио на снагу у марту 2016. нисмо почели да добијамо пре септембра. Што се тиче односа опомена и новчаних казни, судије изричу опомену, а не новчану казну у оним ситуацијама када постоје олакшавајуће околности, а поготово је таква одлука могућа када родитељи вакцинишу децу у току трајања поступка. Опомена јесте санкција, плаћају се и трошкови поступка, само нема новчане казне – објашњава Мариновић.
Подсетимо, да би се постигао колективни имунитет који би нас заштитио од епидемије малих богиња, попут оне која је у Румунији однела 32 живота, потребно је да буде вакцинисано више од 95 одсто становништва. Нажалост, у Србији је поверење у ММР опало је због нетачних информација које ту вакцину повезују са аутизмом. У целој Србији вакцинисано је 81 одсто деце, а најмање вакцинисаних је на београдској општини Стари град – срамних 35,3 одсто.
Епидемиолози апелују на родитеље да вакцинишу децу и гарантују да ММР не изазива аутизам. Доктор специјалиста медицине Срђа Јанковић, имунолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, објашњава да је циљ да вакцина у организму изазове вирусни одговор који ће створити трајну заштиту, а да притом не настане болест.
– Уз помоћ вакцине постиже се исти ефекат када прележимо болест, али без те цене да се она мора прележати. Значајан број деце од природне инфекције добија компликације које су понекад и опасне, док вакцина изазива опасне реакције толико ретко да је то на граници наших могућности да их уопште детектујемо. Праве опасне компликације се јављају приближно у један од милион случајева, што је мањи ризик него што је ризик готово свега што радимо у животу – објашњава др Јанковић.
