За невраћени зајам послодавац свог запосленог – или бившег запосленог – може да „јури“ само три године од момента доспелости позајмице, односно сваке њене рате. Толики је, наиме, рок застарелости позајмица из радног односа – оних у којима послодавац као поверилац склопи уговор са својим запосленим, као дужником. Да је рок застарелости три године указао је и Врховни касациони суд у објављеном правном схватању. Поједностављено речено – свака рата оваквог зајма која је доспела на наплату, застарева у року од три године од дана када је био рок за њено плаћање. Исто то важи и када је фирма у стечају, па стечајни управник покушава путем судског спора да наплати од некадашњих радника новац од позајмица које је радник својевремено добијао од своје фирме. Наиме, општи рок застерелости од 10 година у овом случају – не важи, већ се примењује рок од три године из Закона о раду који каже да „сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе“.
Некада је уговор о зајму са фирмом у којој сте запослени била честа појава. Данас – веома ретка. Радници Предузећа за путеве Врање – ПЗП Врање – од којег је данас остала само стечајна маса дела имовине, били су међу онима који су могли да зајме од своје фирме. Данас им стечајни управник тражи да врате позајмице у целости, иако је фирма отишла у стечај још 2012. године, да би 2015. стечај био закључен, а од некадашње путарске фирме остала само још – стечајна маса.
Одговор на питање да ли треба да врате новац својевремено зајмљен од Предузећа за путеве Врање или не, првенствено зависи од тога да ли обавезе по зајму са послодавцем застаревају за 10 или за три године. Ову недоумицу Привредног суда у Лесковцу у случају фирме у стечају ПЗП Врање решио је Врховни касациони суд усвојивши правно схватање које се односи и на све друге сличне случајеве – оваква потраживања застаревају у року од три године.
Наиме, Привредни суд у Лесковцу упутио је захтев Врховном касационом суду и доставио списе предмета са назнаком да је пред овим судом у току већи број предмета по тужбама Стечајна маса стечајног дужника ПЗП Врање у стечају, против тужених грађана – бивших запослених, ради наплате новчаног потраживања.
„Потраживање послодавца према запосленом из уговора именованог као уговор о стамбеном кредиту који има природу уговора о зајму, представља новчано потраживање из радног односа… због чега се не примењује рок застарелости прописан Законом о облигационим односима, већ посебни рок застарелости из члана 196. Закона о раду, уз примену одредбе члана 86. Закона о стечају, која прописује да застарелост не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка“, наводи Врховни касациони суд.
Адвокат Иван Јечменица за портал Н1 објашњава да свака врста позајмице застарева за три године ако је настала из радног односа.
„Ово ‘настала из радног односа’ подразумева да зајмодавац има својство послодавца, а зајмопримац својство запосленог, те да су управо та својства од одлуцујуцег утицаја на настанак и престанак уговора о зајму – на пример, у случају престанка радног односа запосленог, уговор о зајму се раскида“, наводи Јечменица.
Ово правно схватање Врховног касационог суда појашњава да фирме у стецају не могу да потражују позајмице од својих запослених, ако је прошао рок од три године. При томе, адвокат Јечменица указује да постоји застој у протеку тог трогодишњег рока и то у трајању од једне године, почев од дана отварања стечаја.
Он истиче да рок застарелости за сваку рату кредита понаособ почиње да тече од дана доспелости на наплату те рате зајма.
„Стога се може рећи да је наступила застарелост наплате сваке рате од чијег датума доспелости је протекло три године“, објашњава Јечменица.
Како додаје, тренутак престанка радног односа може да буде битан у смислу да тада доспевају на наплату све рате позајмице коју је послодавац учинио запосленом, али уколико је тако нешто предвиђено самим уговором о зајму.
Даниела Илић Красић Н1
