Глобална криза у исхрани светске популације подстакнута је сукобом у Украјини, климатским шоковима и пандемијом корона вируса, а додатно је повећана растом трошкова инпута у производњи, пре свега горива и ђубрива. Агроекономиста Војислав Станковић упозорава у тексту за Бизнис.рс да се милиони људи боре да обезбеде храну, и да су све ближе гладовању у овој „олуји запањујућих размера“.
Из Светског програма за храну (WФП) оценили су да се поменута кретања могу решавати само координираном мобилизацијом ресурса у партнерству са владама и дефинисањем свеобухватних одговора за задовољавање хуманитарних потреба, обезбеђење и изналажење стратешких развојних решења.
„Сви смо на критичној раскрсници – или ћемо се уздићи изнад задовољавања непосредних потреба или се суочити са последицама још већих размера. Без средстава за борбу против све већих проблема у исхрани свет ће платити још већу цену у смислу издржавања расељених, обнове заједнице и опоравка од онога што је било изгубљено као резултат вишедеценијске подршке за развој“, упозорава Војислав Станковић, некадашњи сарадник у Центру за научно-истраживачки рад и саветник за пољопривреду у Привредној комори Србије.
Овај агроекономски аналитичар истиче да смо сведоци невиђеног раста хуманитарне потребе у свету и да смо усред највеће глобалне кризе хране у новијој историји. Наводи податке који показују да је за само две године број људи који се суочава са акутном несигурношћу у исхрани, или са високим ризиком, повећан за више од 200 милиона. Од 135 милиона у 53 земље пре пандемије, до 345 милиона у 82 земље данас.
„WФП даје приоритет хитним акцијама у спречавању да милиони људи не изгубе животе од глади и да се помогне изградњи и стабилизовању националних производних система и сродних ланаца снабдевања. У првом кварталу 2022. године WФП је обухватио 83 милиона људи и сакупио 997 милиона америчких долара помоћи у готовини. Услед преклапања криза без преседана, WФП-ови годишњи оперативни захтеви све време су на високом нивоу од 22,2 милијарде америчких долара“, нагласио је наш саговорник и додао да WФП спроводи мере за смањење патње диверзификујући базу добављача, промовишући набавку локалне хране, заговарања и преговарања хуманитарног приступа и одрицања од извоза.
Пад вредности пољопривредне производњеПрема речима Станковића, на незадовољавајућа кретања у пољопривредној производњи указује то што је стопа раста бруто вредности пољопривредне производње у последње две године негативна. Она је 2021. године износила -4,5 одсто, а за 2022. годину се предвиђа да ће бити у паду од осам процената, што предвиђа кумулативни пад од око 13 одсто.
„Оптимални модел раста рачуна са просечном стопом раста пољопривреде од 4,5 до пет процената током наредних десет година. Имајући у виду структуру пољопривредне производње Србије, расположиве ресурсе и достигнути ниво продуктивности, оцењује се да се промене морају одвијати у правцу раста продуктивности, стабилизације приноса, промене производне структуре у биљној производњи и достизања веће заступљености сточарства у вредности пољопривредне производње„, сматра Војислав Станковић.
Према претходним резултатима, у 2022. години је очекивана производња кукуруза 4,5 милиона тона, што је за 25 одсто мање у односу на производњу остварену у претходној години. Очекује се већа производња сунцокрета за 5,9 процената, а мања шећерне репе за 21,4 одсто и соје за 26,2 процента.
„У односу на десетогодишњи просек, од 2012. до 2021. године, производња пшенице већа је за 15,9 одсто и сунцокрета за 13 процената. Смањена је производња соје за 25,4 одсто, а кукуруза за 27,5 процената и шећерне репе за 36,3 одсто“, наводи саговорник портала Бизнис.рс.
Руинирани сточарство и млекарство у Србији
Сточарство и млечно говедарство у Србији је, према оцени Станковића, руинирано и поред тога што постоји велики потенцијал за производњу. У структури процењене вредности пољопривредне производње Србије у 2022. години, око 30 процената вредности потиче из сточарске производње, док је број условних грла стоке смањен на 0,27 одсто по хектару ораничних површина, што указује на екстензивност домаће пољопривреде.
„Екстензивност пољопривредне производње у Србији огледа се у ограниченој примени агротехничких мера. У условима скромног буџета и високих цена инпута произвођачи смањују примену агротехничких мера, што се превасходно односи на минерална ђубрива и сетвени материјал. Мада знају да сетва декларисаним семеном обезбеђује више приносе, здрав усев, брже ницање, заштиту од болести, не обазиру се превише на те предности“, открива агроекономски аналитичар.
Додаје да је Србија управо због тога на историјском минимуму у коришћењу серификованог семена соје што, како каже, показују подаци Семенарске асоцијације Србије.
„Србија је последња на листи европских држава у коришћењу сертификованог семена соје, али и коришћење декларисаног семена пшенице из године у годину опада. Имамо лидерску улогу у региону у семенској производњи и представљамо јаку конкуренцију на међународном тржишту, али се, упркос томе, налазимо на историјском минимуму и последњи смо на листи европских држава у коришћењу сертификованог семена самооплодних биљних врста„, нагласио је Војислав Станковић.
У сетви соје је у 2020. години сертификовано семе коришћено свега од 18 до 20 одсто, а пшенице од 35 до 40 процената и ти подаци су, како наводи, остали исти и у сетви 2021. године.
„На почетку 21. века сертификовано семе пшенице се користило око 90 одсто, а соје између 75 и 85 процената, али већ 2015. године пада на 60 одсто код пшенице и 50 одсто код соје. Тренд се наставио и у 2019. години, када је употреба декларисаног семена износила за пшеницу 40 процената, а за соју 35 одсто. Губици у производњи због некоришћења декларисаног семена соје износе 50.343.729 евра, а код пшенице скоро 80 милиона евра (79.113.017)“, упозорио је саговорник.
Рекордан буџет за пољопривреду у 2023. години
Буџетом за 2023. годину Влада Србије је за сектор пољопривреде и руралног развоја предвидела 79,7 милијарди динара, односно око 679,28 милиона евра. У односу на 2022. годину, за коју је издвојено 62 милијарде динара, то би представљало повећање и рекордно издвајање.
„Закључно са 2022. годином за Министарство пољопривреде издвојено је 78,5 милијарди динара, што је око 5,3 одсто пореских прихода буџета Србије. Дакле, износ бужета за пољопривреду у 2023. години мањи је од буџета овог министарства из 2022. за око 1,6 милијарди динара, ако се не усвоји неки нови ребаланс. Поред Министарства пољопривреде, у овогодишњи буџет треба да се укључе и средства која се додељују Министарству за бригу о селу, у укупном износу од 1,45 милијарди динара (12,37 милиона евра)“, истиче Станковић.
Подсетио је да је у 2023. години, за подстицаје у руралном развоју предвиђено 65,3 милијарди динара, дакле већи део буџета.
Опоравак за пет година
Прве процене указују, с обзиром на то које обавезе Србија има у пољопривредној производњи и ситуацију на глобалном тржишту хране, да је државном бужету за српску пољопривреду потребна барем једна милијарда евра за опоравак у 2023. години.
„Међутим, планирано је за трећину мање издвајање, што сматрам да је веома скромно. У буџету је најбитније да постоје средства по намени. Прошле су сетве, енергенти су поскупели, хемијска средства такође, иако су високе цене пољопривредних производа, мало произвођача може да приушти пуну агротехнику, а то се одражава и на просечне приносе“, истиче саговорник.
Пуна милијарда би, како је оценио, излечила нашу пољопривреду – са добрим програмом развоја – не за једну, већ барем пет година.
„Толико је потребно како би се редефинисале потребе производње, да пољопривреда добије један развојни замајац“, закључио је Станковић.
