На свакој Светој Литургији врши се најважнији помен за преминуле Проскомидија (грч. Προσκομιδή – приношење), када се помињу имена покојника у склопу Свете Тајне Евхаристије (грч. εὐχαριστία – благодарење, захвалност) и када се преминулима опраштају греси, те је врло важно давати имена покојника који ће бити помињани у цркви.
Такође, Црква је установила и посебне дане када се сећамо и молимо за своје покојнике, и уколико можемо посећујемо њихове гробове. Током године четири је дана посвећено молитви за покојнике, а то су: задушнице пред Велики пост, које се обележавају у суботу пред Месне покладе, задушнице пред празник Свете Тројице, задушнице пред празник Михољдан и задушнице пред празник Митровдан.
Задушнице су увек суботом, јер је то и иначе дан током читаве године када се сећамо преминулих, као и сећање на Велику суботу, када је Господ наш Исус Христос почивао у гробу након што је био разапет на Велики петак, те је та субота и основ свакој потоњој суботи.
„Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем.“ – како пише епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
За овај дан припрема се кољиво, односно жито, вино, свеће и даће, односно храна, којом се за душу покојника треба нахранити сиротиња. Излази се тада на гробље када се и гробови уреде, а ко није у могућности да тада посети гробове својих ближњих присуствује служби за упокојене у цркви, где донесе жито, вино, свеће и даће, те када се служба заврши са осталима оде до трпезарије цркве, где се сав присутни народ понуди за душу покојника спремљеном храном и за оне у парохији за које се зна да нису у могућности припреми се нешто од хране и да понесу кући.
Задушнице – дани усрдне молитве за упојојене – Тропар, глас 8.: Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега.
Задушнице – дани усрдне молитве за упокојене – Кондак, глас 8.: Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни.
Снежана Недић
Аутор:
