Загађење у Србији: Чекајући ветар

Календарски крај грејне сезоне у Србији гаси део димњака, али тренутни подаци Европске агенције за животну средину, показују да загађење није сезонски инцидент, већ хронична дијагноза нашег друштва која годишње однесе више од 12 хиљада живота.

Статистика опомиње
Проблем је више од “кашља и гребања у грлу”. Према подацима Светске здравствене организације и домаћих еколошких удружења, Србија се годинама налази у врху Европе по броју превремених смрти узрокованих лошим квалитетом ваздуха. Извештај за претходне две године наглашава да је загађење ваздуха други водећи фактор ризика за смртност на глобалном нивоу.

Више од 60% смртних случајева који су повезани са загађењем у Србији, последица су срчаних и можданих удара, јер најситније честице (ПМ2.5) кроз плућа улазе директно у крвоток и тако изазивају упале крвних судова.

Истраживања показују да живот у градовима попут Београда или Панчева скраћује животни век просечног грађанина за до две године. Дуготрајно удисање канцерогених материја и тешких метала, попут арсена и олова, у индустријским зонама директно утичу на пораст карцинома плућа, чак и код непушача.

У Београду се давимо у комбинацији издувних гасова преко пола милиона возила и дима из приградских насеља, што у Старом граду или Земуну значи преко 60 дана годишње опасно загађеног ваздуха.

Панчево, с друге стране, носи терет индустријског наслеђа где мерна станица константно бележи нивое ситних честица који су и до пет пута већи од препорука СЗО.

Најмлађи посебно на удару
Иако загађење погађа све, деца трпе специфичне, често трајне последице. Процењује се да између 11% и 14% деце у Србији болује од неког облика астме. То практично значи да свако седмо школско дете има астму. Осим проблема са дисањем, најновије научне студије из 2025. године све јасније повезују висок ниво отровних честица са смањеним когнитивним способностима и поремећајима пажње код деце.

Више од 80% случајева дечје астме је алергијског типа, где загађен ваздух служи као „окидач“ који погоршава симптоме.

Према извештају Глобалног стања ваздуха из новембра 2025., чак 25% неонаталних смрти, односно беба у првих месец дана живота, у Србији, последица је загађења ваздуха, пре свега, због изложености мајке отровним честицама, током трудноће.

На нивоу опште популације, загађење ситним честицама (ПМ2.5) одговорно је за око 12 хиљада превремених смрти годишње у Србији.

Зашто проблем остаје и када угасимо пећи
У Србији постоји око милион индивидуалних ложишта. Када се она угасе, на сцену ступају стални загађивачи који су често „испод радара“ јавности.

Термоелектране које користе лигнит најлошијег квалитета и фабрике тешке индустрије остављају сумпор-диоксид у ваздуху током целе године. Србија је и даље „депонија“ за половна возила из ЕУ. Саобраћај је одговоран за константно висок ниво азот-диоксида, који у летњим месецима ствара опасни приземни озон. Неуређене депоније широм земље често горе током летњих месеци и ослобађају неке од најотровнијих супстанци, које наука познаје.

Решење системски резови, а не козметика
Системско решење подразумева ширење мреже даљинског грејања на гас или топлотне пумпе, што захтева и драстично ниже цене прикључка. Затим забрану продаје најлошијег угља и влажног дрвета за домаћинства. Увођење аутоматског мониторинга фабричких димњака који је доступан грађанима.

Доследна примена Закона о заштити ваздуха, односно затварање постројења која не испуњавају еколошке стандарде, без изузетка. Масовна електрификација јавног превоза и субвенције за бициклистичке стазе. Обавезна садња зеленила око индустријских зона и магистралних путева. Дрвеће не служи за украс, већ је физичка баријера за прашину.

Док чекамо да се држава покрене, једина права одбрана у кући је пречишћивач са филтером, који нам је још мало па потребнији од фрижидера. Заборавите на прозоре „на кип“ током саобраћајног шпица, а током лета избегавајте рекреацију између 12 и 17 сати, јер је ниво приземног озона тада највиши.

Сезона грејања се ускоро завршава, али право на чист ваздух није сезонска тема. Без радикалних промена система, свако пролеће биће само кратак предах пред нову рунду гушења.

Чињеница да свако седмо дете у школи тешко дише је јасан сигнал да систем мора да се мења, а не да чекамо ветар.

Фото: Енвато

Милена Марковић Наш портал