Дефицит гинеколога/акушера, бабица, анестезиолога, породиље са маскама, немогућност присуства партнера, нервоза, премор и строге епидемиолошке мере, од 2020. до 2023., порођаје у Србији претворили су у право мучење. Истраживање, кроз разговор са 147 жена, показало је највеће недостатке у раду српских породилишта и оголило истину о опхођењу особља и система према женама које доносе живот на свет.
У току 2023. године, Популациони фонд Уједињених нација у Србији (УНФПА) иницирао је истраживање “Искуства жена у породилиштима у Србији током и након пандемије ковид-19”, а оно је спроведено заједно са истраживачицама са Универзитета у Београду, др Љиљаном Пантовић, др Биљаном Станковић и др Јеленом Ћериман.
Подсећамо да је министарка за бригу о породици и демографију, Милица Ђурђевић Стаменковски већ данима у жижи јавности због својих изјава о породилиштима. Након што је донирала вентилаторе ГАК Вишеградска, за које је написала да су расхладни уређаји, оптужила је оне који указују на лоше услове у српским породилиштима и акушерско насиље, да су заправо противници рађања и део светске завере.
Родитељски портал Бебац је након ове изјаве тражио од председника Владе да је смени, после чега је министарка сама понудила оставку, али је иста одбијена.
С обзиром на функцију Ђурђевић Стаменковски, на којој ће, по свему судећи и остати, топло јој препоручујемо да прочита ово истраживање.
Осим искустава жена, истраживање је показало да само 19 од 53 активна породилишта у Србији, има валидну акредитацију Агенције за акредитацију здравствених установа.
Из разговора са женама које су имале искуство порођаја током три “пандемијске” године, у породилиштима у Београду, Новом Саду, Новом Пазару, Чачку и Нишу, изведени су бројни закључци, који не иду на руку нашем здравственом систему.
Певала на прођају да јој буде лакше
Наиме, током пандемије, сви здравствени радници били су распоређивани у ковид болнице, а за то време труднице нису могле да контактирају “свог гинеколога”, неретко су се порађале без анестезије и опхођење особља било је испод сваког нивоа, део је текста у поменутом истраживању, а о условима сведоче породиље.
”Рекли су: ‘Жао нам је, немамо анестезиолога, ајмо наживо’. Почела сам да певам, пошто сам већ била у седмом кругу пакла. Мислим да ми је ушивање било горе него порођај од 12 сати. Попуцала сам и поред, исекли су ме изнутра. Једва су ме саставили”, испричала је једна од жена
Због брзине у послу, немара и мањка кадрова, неретко је долазило до компликација.
“Е, онда је дошло ушивање које ми је можда био и најгори део. Имала сам од самог старта осећај да нешто није ушивено како треба и после су се конци загнојили. Ушивање је било пакао и трајало је 45 минута, а рекли су да не могу да ми дају никакву анестезију: ‘Не постоји за ово анестезија, трпи и ћути!’. Финале свега било је кад доктор каже: ‘Ево једна машница за мужа, да то мало боље затегнемо!’ и тај шав се загнојио на крају”, препричала је трауму једна од породиља.
У извештају се наводи да, нажалост, у Србији не постоје званични подаци у којим је породилиштима доступна епидурална анестезија, нити колико се често користи.
”Хтела сам епидурал, али то у Чачку није једноставно. Треба доктор да се позове унапред. Анестезиолог ради у приватној клиници, али долази у болницу на порођаје само ако га позову и то ако није у његово радно време код приватника. Ако долази ноћу, треба понудити новац”, објаснила је једна Чачанка.
Нема комуникације са особљем
Најновија студија показује, да је током пандемије 58,8 одсто жена пријавило недостатак јасне или ефикасне комуникације са здравственим радницима.
“Само упадну унутра и иду од жене до жене. Тај главни, што је водио визиту, иде и буши водењаке свима редом. Дошао је да пробуши и мени и узвикнуо: ‘Јој’, па се окренуо и наставио даље. Нисам знала шта то значи, била сам буквално одсечена и у паници“, рекла је једна мама.
Небрига за породиље најчешћа је у великим породилиштима, а током пандемије, због недостатка особља, жене нису имале адекватну негу, што је могло довести до озбиљних здравствених последица.
“Жена која је била са царским резом поред мене, није могла да устане колико је крварила. Целу ноћ смо тражиле лекаре, да је неко погледа. Дојила сам и њено и моје дете”, испричала је једна од жена искуство у ГАК Ниш.
Закључак истраживачица, које су водиле ово испитивање, је да се емпатија и подршка не сматрају стандардном услугом у српским породилиштима, већ питањем добре воље и личних одлука здравствених радника.
Породиљи телефоном јавили да јој је умрла беба
Жене, које први пут рађају су неупућене у то шта их чека на порођају, ни која су њихова права, што се често злоупотребљава, а емпатија изостаје чак и кад се роде бебе са компликацијама.
“Док сам боравила тамо, једној девојци, доста младој, умрла је беба. То јој је јављено телефоном из дечје болнице. Остала је са нама на одељењу до краја дана, где су женама доносили бебе. Нисам видела да је ико дошао са њом да поразговара, да јој пружи неку психолошку помоћ или бар пита како је”, сећа се једна породиља.
Поред примера хладног и грубог опхођења према женама, забележени су чак и случајеви вербалног и физичког насиља.
”Нисам отишла тамо да ме неко малтретира, али они су радили по систему ‘наљути се и породи се’. Бабица ме је ударила преко уста, докторка ме ударала по ногама и то је трајало све док мој муж није звао одређеног доктора, који их је позвао и на крају су се смириле и породиле ме на царски“, прича једна од испитаница.
У ситуацијама када се, након порођаја, уочи компликација са здравственим стањем детета, што је било забележено у свих пет градова, жене су навеле да су имале мало или нимало информација о стању своје бебе.
“Никакве информације нисам имала. Доктор је дошао да ме обиђе и рекао да дете није било добро у тренутку порођаја. Морали су да га реанимирају, онда је убрзано дисао и рекли су да ће бити неко време ту, да виде да ли могу нешто да ураде. Потом сам целу ноћ била без информација, све до ујутру, кад су дошли да ми кажу да мора да иде за Крагујевац”, сећа се једна мајка.
Нажалост, сличних примера је много.
“Нисам ништа знала док није дошла докторка и рекла: ‘Ваше дете има проблем’, ‘Какав проблем?’, ‘Заказала сам да иде у Београд, хитно’, ‘Је л’ идем и ја са њим?’, ‘Не, зашто да идеш?’ Рекох: ‘Онда да јавим мужу да иде са хитном?’, ‘Не, нема потребе’. И онда ми је рекла: ‘Можете последњи пут да видите ваше дете’. Одвели су мог сина у Београд, а она је изјавила: ‘Ни први ни последњи’”, испричала је једна мама тешко и сурово искуство.
Сагласна за – царски рез
О правима жена у породилишту нико не говори, а кроз ово испитивање јасно је да је једина интервенција за коју се тражи њихова писана сагласност – царски рез.
“Ти потписујеш да хоћеш да примиш крв, да хоћеш свашта нешто. Да ако се било шта деси, ти сносиш одговорност”, каже једна од испитаница.
Током пандемије укинут је и систем “бејби френдли”, који је, иначе, заступљен у готово свим породилиштима у Србији. Међутим, овај извештај указује да бебе нису боравиле са мајкама у периоду од 2020. до 2023, већ су доношене на свака три сата на подој.
“Постоје кревеци поред кревета, али су празни. Донесу бебу на подој и онда наиђу са оним колицима и покупе је”, рекла је једна испитаница.
Ништа без „везе“
Током, али и након пандемије, као једина заштитна стратегија коју жене у Србији користе, када одлазе у породилиште, су неформални односи са особљем односно „везе“.
Од жена, које су имале неки вид „везе“, скоро 50 одсто је знало неког од лекара или медицинског особља преко приватних контаката, око 30 одсто је водило приватно трудноћу код доктора који ју је порађао, а преосталих 20 одсто је или дало новац или поклоне особљу.
Након исцрпног извешаја, чији је ово само део, истраживачице су донеле бројне закључке и препоруке, које је у обавези да спроведе Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Foto: Shutterstock
Ана Марковић Нова
