Нестанак детета се у Србији пријави скоро сваке недеље, а у већини случајева испостави се да је дете побегло од куће и оно се живо и здраво врати породици. Христина Пискулидис из организације Астра објашњава да је у тренутку нестанка тешко разликовати бекство од отмице, које се родитељи највише плаше, а да је најопасније то што деца када побегну могу да наиђу на особе које желе да их злоупотребе или експлоатишу.
Нестанак детета требало би пријавити полицији што пре, а најкасније у року од 48 сати како би полицијска потрага била успешна.
Саговорница Н1 из организације Астра каже да статистика показује да 50 до 70 одсто нестале деце чине деца која су побегла од куће или дома у ком су смештена. Као базични разлог због којег се деца одлучују на овај корак, она наводи недостатак комуникације с родитељима, који нису упознати с тим шта се дешава с дететом и какве притиске оно трпи.
Пискулидис додаје да углавном беже деца из несређених породичних и старатељских ситуација, као и деца која су сведоци или и сама трпе породично насиље.
Она каже да је у тренутку нестанка немогуће разликовати то да ли је дете побегло или је отето, због чега је битно да се полиција укључи у потрагу.
„Када су бежања од куће у питању, проблематично је што њихова мотивација може да буде различита, али могу да наиђу на људе који су спремни да их злоупотребе или експлоатишу и то је застрашујуће“, истакла је Пискулидис.
Напомиње да би требало што више стручњака требало сензибилисати о деци која су у ризику, а ову тему увести међу саму децу и дати им информацију коме у том случају могу да се обрате, осим школи.
Србија још није увела Амберт алерт, систем брзог алармирања јавности у случају нестанка. Саговорница Н1 објашњава да овај систем није чаробни штапић и да се он не активира сваки пут када дете нестане, већ треба да се испуне неки критеријуми. А најважнији од њих је да је живот детета угрожен, што је случај када су отмице у питању.
„Најчешће је када су у питању отице, али оне чине само три одсто нестанака детета. Ако дође до успостављања Амбер алерта он би се укључивао три до четири пута годишње“, рекла је Пискулидис.
