Gradonačelnik Pule Filip Zoričić zabranio je koncert koji je trebalo da bude održan 25. marta u pulskom Domu sportova jer nije zadovoljan vrstom muzike koja je najvaljena. A najavljeni su Duško Kuliš, Dragan Kojić Keba, Ana Bekuta i Zorana Mićanović. Kasnije je isto to uradio i gradonačelnik Osijeka. Novinar Zoran Panović smatra da Srbi i Hrvati žive u paralelnim dimenzijama i da „očekujete neku liberalniju atmosferu u Puli, gde nije bilo rata u nekom težem obliku, tako da je to neko iznenađenje“. Dodaje da ni Bekuta ni Keba nisu turbo folk, već neki mejnstrim narodne muzike i da to „ko voli, ko ne voli, ne možete zabraniti, zabranama ne možete ništa postići“. Basista pulskog benda KUD Idijoti Nenad Marjanović, poznatiji kao Doktor Fric, nema sumnju da je ova zabrana proizvod nacionalizma i da je „ovo problem grada Pule koji ćemo mi morati da rešimo, ovo nije problem ni Srbije ni Hrvatske, obična budalaština tipa koji je umislio da je neko i nešto“.
Zoričić je u razgovoru za N1 Zagreb kazao da je zabranio taj koncert jer „želi da očuva identitet građanske, evropske i mediteranske Pule“. Dodaje da je dobio hiljadu komentara na tu odluku i da je 95 odsto njih pozitivno, odnosno podržava njegovu odluku. Navodi da taj koncert može da se održi u bilo kom privatnom klubu, ali da ne može u javnom prostoru dok je on gradonačelnik. Tvrdi da to nije bila nacionalistička odluka, već jednostavno kulturološka, i da je dokaz to što je Đorđe Balašević dobio svoju klupu u Puli na kojoj su uz njegovo ime ispisane i reči njegove pesme „Na stanici u Puli…“ i proglašen je počasnim građaninom Pule.
„Svi nacionalisti će se pozvati na Bajagu i Balaševića, što je meni odvratno slušati. On (gradonačelnik Pule) to vadi kao argument da bi opravdao nacionalizam. Gradonačelnik Pule je rođen u Splitu, Istra je tolerantna, problem je što je on sebi dao za pravo davati muzičke ukuse, ko je on, šta je on“, pita revoltirano Doktor Fric u Novom danu na TV N1.
Dodaje da je njegova izborna lista imala samo 3.146 glasova i da je „čovek zalutao u politiku, ovo nije hrvatski fenomen, ovo je problem grada Pule, koji je, baveći se urbanizmom, doživeo fašizam“.
„Stvar je opšte kulture znati šta pevaju Bekuta i Keba, ne znam nijednu njihovu pesmu ali oni nisu turbo folk. Pa, ja ću sutra postati gradonačelnik, pa ću zabraniti operu, jer oni skiče, vrište“, poručuje on.
Panović smatra da je „ovo jedna afera koja će se vrlo brzo zaboraviti“.
Navodi da su Keba i Ana Bekuta klasični mejnstrim narodni pevači, nisu nikakav turbo folk, i „nikad se nisu isticali nekim šovinističkim iskazima“.
„Da je Kuliš bio sam, pitanje je da li bi taj koncert bio zabranjen. Hrvatska ima razvijenu estradnu scenu, ali nema razvijenu estradu turbo folk muzike, a ima veliku potrebu za tom muzikom, pa ih uvozi iz BiH i Srbije“, ukazuje Panović.
Dodaje da su to vrlo složene stvari, i da uvek ima crvenih linija.
„Miroslav Ilić je imao dobre koncerte u Zagrebu i to posle rata, ali osamdesetih kada se pojavila ideja da on nastupi na Splitskom festivalu, bio je veliki otpor. Opet, Balašević je pobedio na tom festivalu sa ‘Panonskim mornarom’“, navodi.
Ističe da sa druge strane postoji „taj saharinski ispolirani pop, koji je isto neka vrsta narodne muzike, ovde mnoge iritira, ali ne treba to zabraniti“.
Dodaje da ti izrazi da je nešto „šund i kič“ datiraju još iz vremena komunizma, kada su postojale komisije koje je trebalo da odobre da nešto nije šund.
„To je tržište. Dok prošle godine imate tenzije oko odlaska (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića u Jasenovac, istovremeno imate fusion festival u Splitu gde ima mnogo srpskih muzičara. Ima život, i ima politika. Hrvatska jeste ostvarila svoje spoljnopolitičke ciljeve, ali sada imamo pokušaj da se Hrvatska potpuno distancira od ovih prostora i da postane Srednja Evropa, ali to nije lako“, kaže Panović.
Dodaje i da je „ono što je zaista tužno za jedan deo u Hrvatskoj, znam prema razgovorima sa producentima, da je najsigurniji put da održite koncert u Hrvatskoj da se javite nekoj udrugi branitelja pa da vam oni to odobre“.
„Postoji malo pritajena vojna hunta, tog ideološkog cenzorskog nadzora i to je ta mimikrija. Teško je udariti na Bajagu i Balaševića, ali na ovo drugo mnogo lakše“, ocenjuje.
Gradonačelnik Pule je kazao, opravdavajući se da njegova odluka nije nacionalistička, da je takođe u Puli zabranjen i koncert Marka Perkovića Tompsona, na šta Doktor Fric pita „zašto neko uopšte povlači paralelu između Tompsona i običnih pevača narodne muzike“.
„Njegov koncert je zabranjen u Puli zbog toga što se radi o propagandi fašizma, krajnje desničarskom stavu, koji nije mogao proći ni u Švajcarskoj, Francuskoj… To su dve potpuno različite stvari. Uvreda za inteligenciju je upoređivati jednog notornog fašistu i obične pevače narodne muzike“, ističe Doktor Fric.
Dodaje da odluka gradonačelnika Pule „uznemiruje nas normalne građane“ i podseća da se prostor u kojem je trebalo da se održi koncert zove „Mate Parlov“ po velikom jugoslovenskom bokseru koji je slušao narodnu muziku i svojevremeno je izjavio da „ne mogu ja biti nacionalista, ja sam svetski prvak“.
