Градоначелник Пуле Филип Зоричић забранио је концерт који је требало да буде одржан 25. марта у пулском Дому спортова јер није задовољан врстом музике која је најваљена. А најављени су Душко Кулиш, Драган Којић Кеба, Ана Бекута и Зорана Мићановић. Касније је исто то урадио и градоначелник Осијека. Новинар Зоран Пановић сматра да Срби и Хрвати живе у паралелним димензијама и да „очекујете неку либералнију атмосферу у Пули, где није било рата у неком тежем облику, тако да је то неко изненађење“. Додаје да ни Бекута ни Кеба нису турбо фолк, већ неки мејнстрим народне музике и да то „ко воли, ко не воли, не можете забранити, забранама не можете ништа постићи“. Басиста пулског бенда КУД Идијоти Ненад Марјановић, познатији као Доктор Фриц, нема сумњу да је ова забрана производ национализма и да је „ово проблем града Пуле који ћемо ми морати да решимо, ово није проблем ни Србије ни Хрватске, обична будалаштина типа који је умислио да је неко и нешто“.
Зоричић је у разговору за Н1 Загреб казао да је забранио тај концерт јер „жели да очува идентитет грађанске, европске и медитеранске Пуле“. Додаје да је добио хиљаду коментара на ту одлуку и да је 95 одсто њих позитивно, односно подржава његову одлуку. Наводи да тај концерт може да се одржи у било ком приватном клубу, али да не може у јавном простору док је он градоначелник. Тврди да то није била националистичка одлука, већ једноставно културолошка, и да је доказ то што је Ђорђе Балашевић добио своју клупу у Пули на којој су уз његово име исписане и речи његове песме „На станици у Пули…“ и проглашен је почасним грађанином Пуле.
„Сви националисти ће се позвати на Бајагу и Балашевића, што је мени одвратно слушати. Он (градоначелник Пуле) то вади као аргумент да би оправдао национализам. Градоначелник Пуле је рођен у Сплиту, Истра је толерантна, проблем је што је он себи дао за право давати музичке укусе, ко је он, шта је он“, пита револтирано Доктор Фриц у Новом дану на ТВ Н1.
Додаје да је његова изборна листа имала само 3.146 гласова и да је „човек залутао у политику, ово није хрватски феномен, ово је проблем града Пуле, који је, бавећи се урбанизмом, доживео фашизам“.
„Ствар је опште културе знати шта певају Бекута и Кеба, не знам ниједну њихову песму али они нису турбо фолк. Па, ја ћу сутра постати градоначелник, па ћу забранити оперу, јер они скиче, вриште“, поручује он.
Пановић сматра да је „ово једна афера која ће се врло брзо заборавити“.
Наводи да су Кеба и Ана Бекута класични мејнстрим народни певачи, нису никакав турбо фолк, и „никад се нису истицали неким шовинистичким исказима“.
„Да је Кулиш био сам, питање је да ли би тај концерт био забрањен. Хрватска има развијену естрадну сцену, али нема развијену естраду турбо фолк музике, а има велику потребу за том музиком, па их увози из БиХ и Србије“, указује Пановић.
Додаје да су то врло сложене ствари, и да увек има црвених линија.
„Мирослав Илић је имао добре концерте у Загребу и то после рата, али осамдесетих када се појавила идеја да он наступи на Сплитском фестивалу, био је велики отпор. Опет, Балашевић је победио на том фестивалу са ‘Панонским морнаром’“, наводи.
Истиче да са друге стране постоји „тај сахарински исполирани поп, који је исто нека врста народне музике, овде многе иритира, али не треба то забранити“.
Додаје да ти изрази да је нешто „шунд и кич“ датирају још из времена комунизма, када су постојале комисије које је требало да одобре да нешто није шунд.
„То је тржиште. Док прошле године имате тензије око одласка (председника Србије Александра) Вучића у Јасеновац, истовремено имате фусион фестивал у Сплиту где има много српских музичара. Има живот, и има политика. Хрватска јесте остварила своје спољнополитичке циљеве, али сада имамо покушај да се Хрватска потпуно дистанцира од ових простора и да постане Средња Европа, али то није лако“, каже Пановић.
Додаје и да је „оно што је заиста тужно за један део у Хрватској, знам према разговорима са продуцентима, да је најсигурнији пут да одржите концерт у Хрватској да се јавите некој удруги бранитеља па да вам они то одобре“.
„Постоји мало притајена војна хунта, тог идеолошког цензорског надзора и то је та мимикрија. Тешко је ударити на Бајагу и Балашевића, али на ово друго много лакше“, оцењује.
Градоначелник Пуле је казао, оправдавајући се да његова одлука није националистичка, да је такође у Пули забрањен и концерт Марка Перковића Томпсона, на шта Доктор Фриц пита „зашто неко уопште повлачи паралелу између Томпсона и обичних певача народне музике“.
„Његов концерт је забрањен у Пули због тога што се ради о пропаганди фашизма, крајње десничарском ставу, који није могао проћи ни у Швајцарској, Француској… То су две потпуно различите ствари. Увреда за интелигенцију је упоређивати једног ноторног фашисту и обичне певаче народне музике“, истиче Доктор Фриц.
Додаје да одлука градоначелника Пуле „узнемирује нас нормалне грађане“ и подсећа да се простор у којем је требало да се одржи концерт зове „Мате Парлов“ по великом југословенском боксеру који је слушао народну музику и својевремено је изјавио да „не могу ја бити националиста, ја сам светски првак“.
