Према предању, у богојављенској ноћи отвара се небо, а ко то опази, Бог ће му испунити сваку жељу. Велики број људи буде будан целе ноћи. Зато у поноћ треба изаћи напоље и замислити жељу тачно у поноћ. Жеља, каква год да је, мора бити јасна и гласна, недвосмислена…
Богојављење је један од највећих хришћанских празника. Данас је зимски Крстовдан, дан који се слави уочи Богојављења и први је дан после Божића када православни верници посте.
Према хришћанском учењу, Богојављење је један од највећих празника. На тај празник, на Јордану је први пут објављена тајна Свете Тројице и први пут су се заједно појавили Отац, Син и Свети Дух, који је у тренутку крштавања, у облику светлосног голуба, слетео на главу Исуса Христа.
Сина Божјег крстио је на Богојављење Јован Крститељ, а предање каже да су се у тренутку крштења небеса отворила и чуо се глас Бога: „Ово је Син мој љубезни, који је по мојој вољи“.
Богојављење се слави увек 19. јануара, уочи празника посвећеног светом Јовану Крститељу.
Иначе, на Крстовдан, уочи Богојављања, као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму или у порти храма. Та се вода узима и носи кући. Верује се да ако се том водом попрска кућа ради освећења, то ће је заштитити од демона и осталих нечистих сила.
Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се „отвориле као небо на Богојављење,“ па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар како би се прочистио, а у стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.
Обичај је био да неудате девојке ставе огледалце под јастук, ноћ пред Богојављење јер се веровало да ће сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на богојављенско јутро одлазиле на извор, бацале покоје зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага, где су их чекали остали укућани.
У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена богојављенска вода даје осталим укућанима да пију преко секире како би се избегле свађе међу њима током наредне године.
Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре изласка сунца, обави ритуално купање у реци.
Зато се за Богојављање у реку баца Часни крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Крст, који би требао да буде направљен од залеђене прошлогодишње богојављанске водице, оном ко први доплива до њега, доноси срећу током целе године.
У појединим крајевима Србије обичај је да се на дан Христовог крштења оперу ствари и очисти кућа јер су прошли некрштени, то јест нечисти дани, који трају од Божића.
Обичај је да се на Богојављење изађе на неку ветрометину, изнесе мало пепела и пушта помало из руку. Тако се одређује који је ветар „победио“ на Крстовдан.
Ако дува источни ветар, година ће бити сушна, ако дува југо, биће кишна, ако дува западњак, биће родна, али и олујна, а ако је превладао северац, биће хладна.
Соња Тодоровић Блиц
