Прошле недеље завршено је тестирање и упис деце у први разред основне школе у Србији. Како оцењује школски педагог, предшколци који ће 1. септембра сести у школске клупе нису самостални, концентрација им је слаба, не знају да завежу пертле, не држе правилно оловку, а многи од њих имају проблем с говором због претеране употребе екрана.
Будући ђаци прваци показали су скоро па исти ниво знања, као и претходна генерација.
Према речима школског педагога Милана Нешића, и код ове генерације уочена је прекомерна употреба екрана, због чега слабије причају, доста њих посећује логопеда, концентрација им је слаба, а не знају правилно да држе оловку, нити да вежу пертлу или учкур на дуксерици.
„Тестирање је осмишљено тако да представља проверу зрелости детета које је на прагу уписа у први разред. Баш због тога тешко да ће два теста бити потпуно иста јер их психолог усклађује са самим дететом и његовим одговорима на нека од питања која му постави током разговора. И тако смо и дошли до тога какво је свако дете“, објашњава педагог.
Информисанији, али несамостални
На тестирању је запажено да су међу првима на тестирање долазила деца чији су родитељи амбициознији.
„То су углавном и деца са којом се више ради, која на тестирање долазе спремна. Занимљиво је да се показало да су то најчешће деца родитеља који имају средњу школу, док они чије су маме и тате факултетски образовани, долазе касније и резултати су им лошији. Евидентно је такође да су за школу спремнији и зрелији малишани који су ишли у државне вртиће, јер раде за нијансу боље од приватних“.
Будући прваци су, истиче он, доста добро информисани у глобалном смислу, али немају специфичне информације.
„Рецимо не знају да одговоре на питања шта раде столар, кројач, молер, јер то нису занимања из њиховог времена, али знају одмах да одговоре шта ради полицајац или који је посао политичара“.
Деца много тога знају, али им фале пажња и концентрација, упозорава педагог.
„Нису мирни када седе, нон-стоп се врпоље, одржавање фокуса је на ниском нивоу и то је јако лоше, јер ће у школи морати да буду пажљиви и сконцентрисани на часовима. Такође графомоторика им је прилично лоша, не знају да држе оловку, па иако многа не умеју да пишу, требало је да уз цртање и бојење у вртићу, код куће, већ до школе науче да правилно држе оловку. Међутим, то није случај.“, навди саговорник Нова.рс.
Један од водећих проблема јесте и неправилно изговарање гласова, због ечга деца иду код логопеда чак и када напуне десет-једанаест година.
„Проблем са артикулацијом гласова настајје због прекомерног праћења цртаних филмова. Са њима ни родитељи, ни васпитачи не раде на правилном изговору речи, а да би то извели сами, потребно је да слушају саговорника и да му одговарају, да су у интеракцији једни са другима, а не са екранима. Због претераног коришћења дигиталних апарата, деци је пажња доста пољуљана, слаба им је концентрација јер живе у свету ометача, у смислу да им се са свих страна пружају нови и занимљивији садржаји, да не могу да се фокусирају само на једну тему“, објашнава он.
Нажалост, предшколци ниус претерано заинтересовани за рецитације, а ако и знају неку песмицу, не знају је у целости.
„Када кажемо детету да нешто изрецитује, оно почне да пева неку популарну песму са телевизије. Такође, мали је број деце којима се читају бајке, јер оне више нису у моди. Сада се екранизовано успављују уз цртане филмове или аудио приче, а уз бајке дете развија вербалну способност, машту, анализу. Деца супотпуно незаинтересована и да науче да вежу пертлу ил иучкур, па их то заинтригира тек у трећем разреду, а то је, сложићете се, касно“, сматра педагог.
Užice polazak u školu Foto:BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIC
Сања Радовановић Нова
