Да су незапослене жене старије од 45 година теже запошљива категорија, први пут је препознато у Закону и Стратегији за родну равноправност. Координаторка „Мреже за подршку женама 45+“, Мима Перишић на питање шта је највећи проблем са којим се сусрећу ове жене на тржишту рада одговара кратко: „Њихове године и стручна спрема“. Јелена Жарковић, професорка Економског факултета у Београду је истакла да је тема женске равноправности у фокусу разних организација. „Али упркос свему томе, упркос законодавном оквиру који је знатно нарастао, и томе што су жене у просеку боље образоване него мушкарци, имају боље карактеристике на тржишту рада од мушкараца, стопа запослености жена је чак 15 процентних поена нижа од стопе запослености мушкараца“, истакла је Жарковић
Најновији подаци Националне службе за запошљавање за прошлу годину показују да се апсолутни број незапослених жена смањио, али да се проценат жена старијих од 45 година у укупном боју незапослених жена на евиденцији повећао за преко два процентна поена и сада износи 48 одсто.
Статистика даље показује да је готово 90 одсто њих са средњом или нижом стручном спремом, као и да скоро половина жена старијих од 45 година (45+) чека на посао и преко 10 година.
„Нека истраживања с југа Србије показују да послодавац од двоје кандидата истих квалификација и истих способности у две трећине случајева бира оне млађе од 45 година. Од самих жена врло често чујемо – не питају шта знаш, већ колико година имаш“, каже Мима Перишић.
„Мањи број жена на тржишту рада не представља губитак само за њих лично, већ доводи до губитка за друштво у целини“, рекла је професорка Јелена Жарковић представљајући закључке студије „Економски ефекти услед мањег учешћа жена на тржишту рада“.
Пропуштена зарада коју жена може да стекне у случају запослења утиче на смањену платежна моћ у друштву, смањење јавних прихода у порезима и доприносима, као и до повећања јавних расхода, јер незапослене жене имају право на разне социјалне накнаде. Затварање родног јаза на тржишту рада повећало би БДП за око 4,8 одсто. Другим речима, да је стопа запослености жена једнака стопи запослености мушкараца, тј. када би око 300.000 жена постало запослено, друштво би било на добитку и то у износу од 1,8 милијарди евра, показали су резултати претходне студије из 2019. године.
„Мрежу за подршку женама 45+“ чине четири женске организације: „Ларис“ из Чачка, „Путоказ“ из Крагујевца, „Миона“ из Александровца, и „Жене на прекретници“ из Београда.
Основни циљ „Мреже“ јесте допринос повећању запошљивости жена старијих од 45 година на територији Србије, руководећи се принципима равноправности и антидискриминације.
