Почетна » Женско вриштање испред споменика Немањи, Скупштине и ФЛУ, аплаузи и загрљаји

Женско вриштање испред споменика Немањи, Скупштине и ФЛУ, аплаузи и загрљаји

Уз помоћ учесница, одржан Burn/Out перформанс, уметнице Дее Џанковић, на три локације у Београду

од admin
0 коментар

Преко педесет жена подржало је својим гласом – вриштањем, Бурн/Оут перформанс, уметнице Дее Џанковић, који скреће пажњу на синдром који се јавља као пролонгирани одговор на хронични стрес и стање менталне, емоционалне и физичке исцрпљености.

Перфоманс су могли да чују и доживе сви они који су се данас нашли у главном граду код споменика Стефану Немањи, код Скупштине Србије и испред Факултета ликовних уметности.

Окупљене у круг око уметнице, учеснице су на сав глас звучно артикулисале терет модерног друштва.

– Мислим да је перформанс био преважан, и у личном и у уметничком и у политичком смислу. Сматрам да жене до сада нису имале прилику да колективно, заузимајући јавне просторе, искажу свој бес и љутњу и страх.Важно ми је да смо заједно створиле сигуран простор у којој је врисак ове друге до нас, подршка нашем вриску. Зато је значајно што је ово била колективна акција – каже за Данас Мина Дамњановић, феминисткиња и активисткиња, једна од учесница Бурн/Оут перформанса.

Она појашњава да се жене од малих ногу уче да не показују љутњу.

– Капитализам и патријархат не дозвољавају ни временски ни просторно да се бавимо својим емоцијама као што су љутња и бес. А с друге стране, услови за живот, поготово живот жене у овим системима не могу да не производе емоције љутње, беса па и страха. И на крају, свака од нас је своју појединачну бол поделила са другом до себе, и свака је била подршка другој до себе за њен врисак – запажа Дамњановић.

 

Она додаје да „жене обично не чују ни кад вриште ни када говоре, што овом приликом није било могуће, и зато се она после ове акције осећа повезано, јако и слободно“.

Неке видно растерећене, а неке мало и промукле, својим учешћем перформанс су подржале жене свих животних доба, међутим, махом млађе генерације.

Приликом колективног вриска „у ваздуху“ би се осетиле емоције, а после вриштања, уследили би аплаузи и загрљаји.

– Дошла сам да вриштим јер се дуго бавим акивизмом и недавно сам имала бурноут. Осећала сам се и преморено и преплављено. Сад сам у процесу опоравка. Сматрам да је ово добар перформанс и да помаже људима да схвате да треба да избацују емоције, да изражавају незадовљстова, да вриште и реагују ако примете неправду. Да се склањају ако им нешто не прија и ако нешто не желе у свом животу – примећује Марина, још једна од учесница перформанса.

Она истиче колико је значајно подржати овакав акт, који доводи до растерећења.

– Док сам вриштала осећала сам се дивно и пред очима су ми биле слике ствари због којих сам у последње време била бесна. Кад се извриштиш на те ствари, мало ти буде лакше – запажа Марина.

Иако је акт замишљен да из женског угла подиже свест, није изостала ни подршка мушкараца.

Марко је са другарицом дошао да испрати перформанс. Он је скренуо пажњу на значај подизања свести о менталном здрављу.
– Занимало ме је како ће перформанс изгледати. Наравно, ту сам да подржим овај рад јер сматрам да, пре свега, треба подићи свест о менталном здрављу. Не волим када се ствари гурају под тепих, и сматрам да о свему треба разговарати, зато што постоје табу теме. Друштво треба да буде отворено за размишљање и преиспитивање, за мењање. Све оно што јесте друштво, тренутно је супротно од тога. Залажем се за промене и зато сам дошао да подржим овај перформанс – објашњава Марко.

Упитан да ли је вриштао, он каже да није, и „да би вриштао, али није био сигуран да ли би то било ок, јер је перформанс замишљен за учешће жена“.

– Нисам вриштао, али волим вриштање – каже Марко за наш лист.

 

Уна Милетић, Данас

Можда ти се свиди

Оставите коментар

6 − five =