Почетна » Живео сам месец дана у Венецуели као цар за само 100 евра

Живео сам месец дана у Венецуели као цар за само 100 евра

од admin
0 коментар

Овај чланак је првобитно објављен на ВИЦЕ Шпанија

Глобална финансијска криза и јака црна берза претворили су Венецуелу у велику економску бизарштину. Према званичном курсу владе, један евро вреди 8,3 боливара (БсФ). Али ако тај исти евро продате на црно, добићете 812 БсФ-а.

То је због компликоване и замршене владине контроле курса, коју овде нећу објашњавати зато што: а) ни сам је не разумем, и б) имате обиље чланака који то објашњавају на другим местима, а писали су их људи који заправо знају о чему говоре.

Овде, међутим, желим да помогнем туристичкој индустрији своје земље показавши да због те необичне и збуњујуће економске праксе, у Венецуели можете да живите као краљ са само једном новчаницом од 100 евра. Ако сте локалац који зарађује много локалног новца, живот за вас је тежак; тренутно је велика несташица основних потрепштина као што су тоалет папир и мораћете да стојите у реду сатима само да бисте дошли до њега. Али ако сте туриста који са собом доноси страну валуту, ова земља је за вас рај.

Пре него што сам се упустио у своју луксузну авантуру, саставио сам списак ствари које додатно планирам да урадим, уз нормалан живот који водим у Венецуели. Ево тог списка:

Изнајмити на месец дана собу у скупом центру Маракаиба (где живим).

Провести једну ноћ у хотелу са пет звездица.

Купити повратну авионску карту за Каракас, главни град Венецуеле.

Изнајмити кабриолет и возикати се њим цео дан.

Купити гомилу пива.

Купити гомилу дроге.

Вечерати у пет најбољих ресторана у Маракаибу.

Отићи на масажу и акупунктуру у најскупљем салону коју могу да нађем.

Дати свима у мојој згради довољно новца за пун резервоар бензина.

Чим сам саставио списак, продао сам својих 100 евра на црно. Знам да вероватно замишљате неког сумњивог типа са смешним брковима у изношеној тренерци како ме пушта у радњу са решеткама на вратима и прозорима пуну лажњака живеншијевих женских торби и „уља за масажу“ од старог уља за пржење помфрита, али да бисте продали валуту у Венецуели довољно је да на својој Фејсбук страници окачите статус: „Продајем 100 евра“.

После тога само чекате. Пре или касније. неко ће вам оставити коментар, а онда ће вам та особа откупити новац.

Ствар је у томе да ћете за својих 100 евра добити толико венецуеланских банкнота да је заправо прилично небезбедно обавити размену у готовини, тако да готово сви радије користе банковну трансакцију. Пребацио сам 100 евра на рачун свог купца и потом отишао у банку да покупим противвредност.

Ово изнад је како 100 евра изгледа у боливарима.

Мој први потез био је изнајмљивање ове слатке собе на слици изнад за приступачних 9.600 БсФ (12 евра) месечно. Лик који ми је изнајмио собу очигледно је био нека добра душица, зато што је изнајмљивање станова у Венецуели ових дана готово немогућ задатак. Током последњих неколико деценија , политика владе као што је замрзавање изнајмљивања станова и налози за експропријацију – кад влада заплени имовину у приватном власништву и користи је у јавне сврхе – довеле су до тога да газде радије држе станове празне него да ризикују да изгубе власништво над њима. Ја већ имам стан у Маракаибу, тако да нисам проводио много времена у тој соби, али осећај да могу ако пожелим био је сјајан.

Следеће расипништво било је малко узбудљивије од плаћања (веома јефтине, додуше) ренте на месец дана, тако да сам се одлучио да се опробам са хотелом са пет звездица. Одабрао сам један од најлуксузнијих хотела у Маракаибу – који, узгред буди речено, субвенционише влада Венецуеле – и изнајмио собу са доручком и сталним приступом базену.

То ме је коштало 7.000 БсФ (8,70 евра) на ноћ. У кревет сам отишао осећајући се као да сам неког жешће израдио. Али нисам; само сам живео као Бирдман на рачун Слим Јесуса

Моја авионска карта

Неколико дана касније, купио сам себи авионску карту за Каракас, главни град земље и, све до недавно , град са највише убистава по глави становника на свету. Лет је трајао 50 минута и коштао ме је око осам евра. Схватио сам да сам спискао око трећину буџета, а остало ми је још много тога да урадим.

Једна од ствари била је да остварим свој дугогодишњи сан и возим кабриолет – црвени кадилак из ’59, да будем прецизан. Изнајмити кола на 12 сати избило ми је нова три евра из џепа, али је вредело сваке паре. Возећи се у овој лепотици по граду осећао сам се као краљ и – сасвим прикладно – сви су могли да виде како се шепурим зато што ауто није имао кров.

Током читавог дана више од 30 људи тражило је да се слика са мном. Ако, као ја, свој успех мерите тиме колико непознатих људи жели да се слика са вама и аутом који сте изнајмили за три евра, мислим да ћете се сложити: није ми ишло лоше.

Гориво је тренутно врућа тема у Венецуели. Литар бензина од 95 октана кошта 0,097 боливара, док дизел – гориво које се највише троши у јавном саобраћају – кошта 0,048 боливара по литру. Шта год да користите, нећете платити више од 0,30 евра. Међутим, на граници са Колумбијом, цена по литру већ скаче на 83 БсФ. То је зато што на граници цвета кријумчарски бизнис – али то је једна потпуно друга тема којом се сада нећу бавити.

Било ми је довољно три боливара да напуним резервоар кадилака до врха. Треба вам, дакле, око 0,30 евра да напуните читав резервоар аутомобила склепаног пре скоро 60 година.

Да бих прославио ту багателну понуду, прошетао сам до оближње продавнице пића и купио седам гајби од 34 боце пива – једну за сваки дан те необуздане алкохолне недеље. Једна гајба коштала је свега 10 БсФ, дакле 1.48 евра, што ће рећи да сам потрошио укупно 10 евра на 238 боца пива. Како вам се сад чине сви ти лондонски пабови са пивом на точење?

Хоћете ли да се осећате још горе што живите у земљи првог света? У Венецуели можете да купите три грама квалитетног кокаина за око пет евра и 20 грама траве за око седам.

Бринете да ће вас овде закинути док покушавате да купите дрогу? Макар ћете бити на губитку само у вредности пола литре ужасног пива у изузетно јефтином британском пабу.

Од те силне траве ми је прорадио апетит, тако да сам, чим сам се вратио у Маракаибо, прешао на свој други омиљени хоби: храну. Одабрао сам пет омиљених ресторана и, за пет дана, вечерао пасту, цезар салату, пицу, рибу, хамбургер и рижото.

Просечна цена сваког оброка, укључујући и пиће, било је 1,80 евра. Свих пет вечера заједно коштало ме је криминалних 9 евра.

Већ сам потрошио већи део свог новца и био сам помало тужан зато што морам да се вратим у реалност живота у Венецуели по локалним ценама, тако да сам одлучио да поправим своје расположење са мало акупунктуре. Позвао сам пријатеља који ради у салону за масажу и, за свега неколико сати, већ сам лежао на стомаку, док ме је масирао стручњак који је руке опрао кристалима марихуане како би „прочистио и побољшао искуство“.

Цена ове комбинације акупунктуре и масаже била је 2,5 евра. Пребројавши буџет, утврдио сам да ми је преостало још нешто новца, тако да сам отишао у тај салон још два дана заредом. То ме је коштало укупно 7.5 евра.

После свог тог угађања себи, осећао сам се као да би требало нечим да узвратим. У згради у којој обично живим (не у стану изнајмљеном на ударном месту) станује још 45 људи са којима готово да немам никаквих контаката. Желео сам да се искупим због тога. Обратио сам се председнику кућног савета зграде и питао га да ли би имао нешто против да напуним резервоаре кола свих наших комшија. Он се сложио, наравно, зато што би у супротном то био један жешће јадан потез. Укупан трошак точења горива за 32 аутомобила био је 120 БсФ, што испада мање од три евра.

И то је било то; остао сам без средстава. Живот у Венецуели је можда срање на мојој локалној плати, али не мора да буде за свакога. За вас, Венецуела би могла да буде летње одредиште из снова.

И коначно, пошто сам потрошио свега 1.400 речи покушавајући да вам покажем шта све можете да урадите у Венецуели само са новчаницом од 100 евра, дозволите ми да вам покажем шта можете да купите са новчаницом од 100 БсФ – највећом банкнотом коју штампа моја земља.

ОВО:

За вас који не препознајете ту наранџасту тубу, она је венецуелански еквивалент Нутеле.

Видимо се кад дођете овамо на одмор!

Диего Урданета     Вице.цом

Можда ти се свиди

Оставите коментар