Према предању, Преподобни Зосим је био ученик Григорија Горњачког и предање даље казује да су вероватно заједно и дошли на територију Србије у Горњачку клисуру одакле су касније прешли у Подунавље и настанили се у неприступачним шумама у пећини од које начинише себи испосницу и место за богослужење. Нема много података ни о животу и упокојењу Преподобног Зосима, осим предања које казује да га је у лову Милош Обилић, који је управљао Браничевском облашћу, нехотице прострелио и тешко рањеног га понео у своје дворе како би му залечили ране, али је преподобни био смртно рањен и знајући да је час близу рекао је Милошу: „Ту мани и остави ме да ту умрем.“, а затим је испустио своју душу. На том месту Милош га је сахранио и изнад гроба преподобног почео градити цркву, односно манастир, који није завршио, јер га је кнез Лазар позвао у бој на Косово. И сада манастир на том месту постоји и зове се Тумане, а сматра се да носи име или због речи Преподобног Зосиме упућених Милошу на самрти или због речи кнеза Лазара када је позвао Милоша у бој и да прекине зидање цркве, односно да „ту мани“ зидање. Вековима су лежале мошти Преподобног Зосиме под темељима цркве, која је одолевала за време турске владавине до 1910. године када је срушена до темеља због председника голубачког среза и иако је народ био присутан заштитом Преподобног Зосиме нико није био повређен. Пронађене су мошти Преподобног Зосиме 1936. године, а исте године у манастир долази 30 руских монаха, који са собом доносе Чудотворну икону Пресвете Богородици.
На заседању Сабора СПЦ 1962. године донета је одлука да се унесу у Хеортологион српских светих (хеортологион – грч: ἑορτή – празник, свечаник, учење – наука о празницима, њиховом постанку и значају) имена деветорице Светих Синаита, међу којима је и Преподобни Зосим Тумански, а одлука је спроведена тек 1992. године од када је име Преподобног Зосиме Туманског уписано у календар СПЦ и обретење његових светих моштију се од тада прославља сваког 8./21. Августа, на дан када су мошти и пронађене. Такође, истог дана од 2017. године прославља се и молитвено се обраћа и Преподобном Јакову Туманском, чије се мошти налазе у манастиру Туману, у близини моштију Преподобног Зосиме. Преподобни Јаков, рођен је 1894. године у селу Кушићи близу Ивањице, а световно име му беше Радоје Арсовић. Млад је отишао на студије у Француску, те је докторирао философију на Сорбони у Паризу и докторирао је право у Момпељеу. Радио је као службеник у дипломатији Краљевине Југославије у Француској и на одмору у Врњачкој Бањи задивиле су га проповеди Светог владике Николаја и свештенства, а посебно беседа једног српског сељака, те је осетио призив од Бога, напустио је службу, световни живот и дошао код Светог владике Николаја са молбом да буде подвижник. Прошао је сва монашка послушања, одликовао се скромношћу и ћутљивошћу, те је стекао и дар прозорљивости и видео је бомбардовање Београда и манастира Жиче. Рат је провео у манастиру Љубостиња, а након завршетка рата у фебруару 1946. године комунисти су га мучили и тукли у селу Раброву, те се упокојио, а по сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти Преподобног Јакова откривене су 21. октобра 2014. године и након њиховог обретења многи су се исцелили, те је канонизован 2017. године, а за датум прослављања одређен је 8./21. август, када се прославља и Преподобни Зосим Тумански Чудотворац. Молећи се поред моштију ове двојице светих људи, који су живели у различитим временим – Преподобног Зосиме и Преподобног Јакова, многи су исцељени и постоје записи и сведочења о тим исцељењима. Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Чинити зло и вршити молитву то је као сејати кукољ и захтевати од Бога да никне пшеница.“ Молитва прва преподобним оцима Зосиму и Јакову, туманским чудотворцима:
Преподобни и богоносни оци наши Зосиме и Јакове, животом својим на земљи посведочили сте Христа. Одричући се од привремених блага, наследили сте вечна. Тајном богомислија освештали сте себе. Слободом својом изабрали сте Царство Божије, ради кога претрпесте све недаће живота. Стекавши смелост, као пријатељи Господњи и сажитељи светих у Рају, и нас недостојне спомените, да у дану вечнога суда, са последњима обретемо милост Божију. И у време земнога бивствовања нашег, научите нас примером светим, како да правилно исповедамо истинитога Бога и живимо како је угодно Њему, славећи Га у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва друга преподобним оцима Зосиму и Јакову, туманским чудотворцима:
О чудесни и богоносни оци наши Зосиме и Јакове, молитвено заступите све оне који вам притичу са љубављу, знајући да сте стекли смелост пре Богом. Не отпустите без утехе, никога од малих Христових слугу, који вам вапе, страдањима и болестима многим опрхвани. Дарујте им по благодати којом вас укрепи Господ, да утешени и охрабрени дођу до познања истине и постану удеоници стада одабранога. Да утеловљени у Светим Тајнама заједнице Цркве, наследе вечна добра и наслађују се гледањем лица Божијег, славећи и у време земнога живота, Бога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
Снежана Недић
