Prema predanju, Prepodobni Zosim je bio učenik Grigorija Gornjačkog i predanje dalje kazuje da su verovatno zajedno i došli na teritoriju Srbije u Gornjačku klisuru odakle su kasnije prešli u Podunavlje i nastanili se u nepristupačnim šumama u pećini od koje načiniše sebi isposnicu i mesto za bogosluženje. Nema mnogo podataka ni o životu i upokojenju Prepodobnog Zosima, osim predanja koje kazuje da ga je u lovu Miloš Obilić, koji je upravljao Braničevskom oblašću, nehotice prostrelio i teško ranjenog ga poneo u svoje dvore kako bi mu zalečili rane, ali je prepodobni bio smrtno ranjen i znajući da je čas blizu rekao je Milošu: „Tu mani i ostavi me da tu umrem.“, a zatim je ispustio svoju dušu. Na tom mestu Miloš ga je sahranio i iznad groba prepodobnog počeo graditi crkvu, odnosno manastir, koji nije završio, jer ga je knez Lazar pozvao u boj na Kosovo. I sada manastir na tom mestu postoji i zove se Tumane, a smatra se da nosi ime ili zbog reči Prepodobnog Zosime upućenih Milošu na samrti ili zbog reči kneza Lazara kada je pozvao Miloša u boj i da prekine zidanje crkve, odnosno da „tu mani“ zidanje. Vekovima su ležale mošti Prepodobnog Zosime pod temeljima crkve, koja je odolevala za vreme turske vladavine do 1910. godine kada je srušena do temelja zbog predsednika golubačkog sreza i iako je narod bio prisutan zaštitom Prepodobnog Zosime niko nije bio povređen. Pronađene su mošti Prepodobnog Zosime 1936. godine, a iste godine u manastir dolazi 30 ruskih monaha, koji sa sobom donose Čudotvornu ikonu Presvete Bogorodici.
Na zasedanju Sabora SPC 1962. godine doneta je odluka da se unesu u Heortologion srpskih svetih (heortologion – grč: ἑορτή – praznik, svečanik, učenje – nauka o praznicima, njihovom postanku i značaju) imena devetorice Svetih Sinaita, među kojima je i Prepodobni Zosim Tumanski, a odluka je sprovedena tek 1992. godine od kada je ime Prepodobnog Zosime Tumanskog upisano u kalendar SPC i obretenje njegovih svetih moštiju se od tada proslavlja svakog 8./21. Avgusta, na dan kada su mošti i pronađene. Takođe, istog dana od 2017. godine proslavlja se i molitveno se obraća i Prepodobnom Jakovu Tumanskom, čije se mošti nalaze u manastiru Tumanu, u blizini moštiju Prepodobnog Zosime. Prepodobni Jakov, rođen je 1894. godine u selu Kušići blizu Ivanjice, a svetovno ime mu beše Radoje Arsović. Mlad je otišao na studije u Francusku, te je doktorirao filosofiju na Sorboni u Parizu i doktorirao je pravo u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj i na odmoru u Vrnjačkoj Banji zadivile su ga propovedi Svetog vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno beseda jednog srpskog seljaka, te je osetio priziv od Boga, napustio je službu, svetovni život i došao kod Svetog vladike Nikolaja sa molbom da bude podvižnik. Prošao je sva monaška poslušanja, odlikovao se skromnošću i ćutljivošću, te je stekao i dar prozorljivosti i video je bombardovanje Beograda i manastira Žiče. Rat je proveo u manastiru Ljubostinja, a nakon završetka rata u februaru 1946. godine komunisti su ga mučili i tukli u selu Rabrovu, te se upokojio, a po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti Prepodobnog Jakova otkrivene su 21. oktobra 2014. godine i nakon njihovog obretenja mnogi su se iscelili, te je kanonizovan 2017. godine, a za datum proslavljanja određen je 8./21. avgust, kada se proslavlja i Prepodobni Zosim Tumanski Čudotvorac. Moleći se pored moštiju ove dvojice svetih ljudi, koji su živeli u različitim vremenim – Prepodobnog Zosime i Prepodobnog Jakova, mnogi su isceljeni i postoje zapisi i svedočenja o tim isceljenjima. Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Činiti zlo i vršiti molitvu to je kao sejati kukolj i zahtevati od Boga da nikne pšenica.“ Molitva prva prepodobnim ocima Zosimu i Jakovu, tumanskim čudotvorcima:
Prepodobni i bogonosni oci naši Zosime i Jakove, životom svojim na zemlji posvedočili ste Hrista. Odričući se od privremenih blaga, nasledili ste večna. Tajnom bogomislija osveštali ste sebe. Slobodom svojom izabrali ste Carstvo Božije, radi koga pretrpeste sve nedaće života. Stekavši smelost, kao prijatelji Gospodnji i sažitelji svetih u Raju, i nas nedostojne spomenite, da u danu večnoga suda, sa poslednjima obretemo milost Božiju. I u vreme zemnoga bivstvovanja našeg, naučite nas primerom svetim, kako da pravilno ispovedamo istinitoga Boga i živimo kako je ugodno Njemu, slaveći Ga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Molitva druga prepodobnim ocima Zosimu i Jakovu, tumanskim čudotvorcima:
O čudesni i bogonosni oci naši Zosime i Jakove, molitveno zastupite sve one koji vam pritiču sa ljubavlju, znajući da ste stekli smelost pre Bogom. Ne otpustite bez utehe, nikoga od malih Hristovih slugu, koji vam vape, stradanjima i bolestima mnogim oprhvani. Darujte im po blagodati kojom vas ukrepi Gospod, da utešeni i ohrabreni dođu do poznanja istine i postanu udeonici stada odabranoga. Da utelovljeni u Svetim Tajnama zajednice Crkve, naslede večna dobra i naslađuju se gledanjem lica Božijeg, slaveći i u vreme zemnoga života, Boga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Snežana Nedić
