Национални савет за високо образовање једногласно није усвојио 16 жалби Универзитета у Новом Пазару. Основни разлог – недовољно добар наставни кадар. Професорка била сама себи у комисији
НАЦИОНАЛНИ савет за високо образовање одбио је 16 жалби Универзитета у Новом Пазару (Интернационалног) Муамера Зукорлића, тако да су ови програми и коначно одбијени за акредитацију. Зукорлићев универзитет поднео је укупно 18 жалби, од којих је 16 одбијено једногласно на јучерашњој седници Савета.
Жалба за студије енглеског језика, 17. по реду, није више актуелна, јер је у међувремену то постао једини програм овог универзитета за који је Комисија за акредитацију дала зелено светло. Последња жалба односила се на акредитацију докторских студија информатике, али пошто је утврђено да жалбени документ не постоји, одлучивање је одложено за следећу седницу.
Најважнији аргумент због кога Зукорлићеви факултети нису, ни у другостепеном поступку, добили акредитацију јесте – лош наставни кадар.
– Једна професорка била је сама себи у комисији за избор у звање за редовног професора. Други је наведен као доцент, иако је тек на седници после тога изабран за доцента – само је део аргументације који се чуо на седници. – Један је магистрирао у октобру, у децембру је докторирао, а три месеца касније биран је за доцента. Други је 2008. магистрирао у Сарајеву, а 2009. докторирао у Новом Пазару. Трећи је за месец и по 2008. године и магистрирао и докторирао на Универзитету у Новом Пазару.
Од чланова Савета могло се чути да је велики проблем то што је Универзитет у Новом Пазару, иако без акредитације, сам себи произвео кадрове, па је готово половина предавача управо ту докторирала. Они, чуло се тумачење, програми не могу да буду акредитовани на основу њихове професуре, зато што докторат мора да буде стечен на акредитованом студијском програму, што Зукорлићев није до данашњег дана.
Други кључни проблем за одбијање је то што огроман број професора чине странци, из Црне Горе и БиХ. Они могу да добију радну дозволу и привремени боравак на максимум једну плус једну годину, а акредитација тражи да факултет има стално запослене професоре на пет година.
– Највећи број ових странаца има радну књижицу отворену истог дана, дан уочи предавања захтева за акредитацију, 5. фебруара – открили су известиоци за поједине студијске програме. – Овде је очигледно реч о злоупотреби закона о странцима. На једном од студијских програма 43 одсто наставника је из иностранства, БиХ или Црне Горе.
Од жалби Универзитета у Новом Пазару, 13 их је одбијено из другог циклуса акредитације, а три из првог. Наиме, захтев за акредитацију подноси се Комисији за акредитацију и проверу квалитета, а на њихове негативне одлуке факултети се другостепено жале Националном савету за високо образовање. На овај начин стигло је и одбијено поменутих 13 предмета. Преостала три одбијена су другостепено, на Националном савету, још раније, у првом циклусу, али је Зукорлићев универзитет поднео тужбу Управном суду и добио спор због процедуралних грешака у одлуци коју је Национални савет донео. Суд је вратио на поновно одлучивање, али је ово тело опет исто, једногласно, гласало.
Како би се решио бар део проблема, проф. др Дејан Поповић, председник Савета, предложио је да се покрене иницијатива за измену члана 29 Закона о странцима. То би значило да страни држављани ангажовани као предавачи на Универзитету могу да добију дозволу за рад и привремени боравак у трајању од пет година, колико је потребно да се и они урачунају у стално запослене, када се издаје акредитација.
ПРЕДАЈЕ НА ПЕТ КАТЕДРИ– ЈЕДАН од професора има сто одсто радног времена на Универзитету у Новом Пазару и предаје на чак пет студијских програма: психологији, педагогији, економији, информатици и праву. У исто време запослен је, такође са пуним радним односом, као директор у државној управи Црне Горе – био је део аргументације за одбијање новопазарског универзитета за акредитацију.
И. МИЋЕВИЋ Новости
