Влада Србије из буџетских резерви издваја још 30 милиона динара за Српску православну цркву

На седници Владе која је одржана 9. маја донета је одлука да се из средстава буџетских резерви издвоји новац ради помоћи Српској православној цркви. Како је објављено у Службеном гласнику, на име дотације Епархији британско – скандинавској СПЦ, а ради помоћи за изградњу Манастира Покрова Пресвете Богородице и Српског центра у Вокстропу, у Шведској, Влада је одобрила помоћ 12 милиона динара.  

 

Такође, одлучено је и да буде уплаћено 18 милиона динара на име дотације Српској православној епархији будимској, а ради помоћи за завршетак радова на Музеју Епархије будимске у Сентандреји, у Мађарској.

 

Одлука о уплати помоћи СПЦ од укупно 30 милиона динара долази свега месец и по дана након што је Влада Србије одобрила донацију од 10 милиона евра за наставак радова на уређењу Храма Светог Саве у Београду.

 

Држава је великодушном донацијом помогла Цркви и крајем прошле године, када јој је, како је саопштено, због “тешке ситуације” из буџетских средстава уплаћено око миллион евра. То је учињено у оквиру програма Министарства за привлачење инвестиција за улагања од посебног значаја, мада јој је током 2018. из буџета већ било опредељено више од 2,3 милиона евра.

 

Поред тога што је што је ослобођена пореза за своју основну делатност и имовину, СПЦ је фаворизована јер је убедљиво највећи појединачни добитник буџетских средстава из линије 481 намењене невладиним организацијама. Према истраживању Инсајдера, држава је од 2002. до почетка 2017. издвојила више од 90 милиона евра за потребе свих цркава и верских заједница, од чега је убедљиво највише добила Српска православна црква.

 

СПЦ се појавила и као инвеститор у изградњи пословно-стамбеног комплекса у блоку 32 на Новом Београду. Изградњу објеката финансира суинвеститор, фирма ПМЦ инжењеринг, док ће СПЦ будући пословни објекат изнајмљивати компанијама.

 

Како су из СПЦ у априлу прошле године саопштили, приходе ће користити за “своје потребе”, међу којима је, како су прецизирали, и завршетак Храма Светог Димитрија.

 

Према Закону о црквама и верским заједницама, Српска православна црква и друге верске заједнице су ослобођене пореза за своју основну делатност и имовину. Не плаћају порез на имовину богомоља, имају право на повраћај ПДВ-а за робу која је у функцији богослужења, а здравствено и социјално осигурање за свештенике уплаћује се из буџета Републике Србије.

 

СПЦ има и своје предузеће, чији је званичи власник Патријаршијски управни одбор, а реч је о предузећу Патријаршијска добра д.о.о, за производњу и продају вина, сувенира и сличних производа.

 

На своја предузећа и привредне делатности, према истраживању Инсајдера, цркве плаћају порезе, а то налаже и закон у ком се наводи да цркве и верске заједнице “могу да обављају привредну или другу делатност на начин и у складу с прописима којима је уређено обављање тих делатности”.

 

Поред тога што се финансирају директно из буџета, цркве и верске заједнице у Србији финансије обезбеђују и кроз донацију и из сопствених прихода од разних црквених и верских услуга. Донатори могу бити ослобођени “одговарајућих пореских обавеза”, а према истраживању Инсајдера дешавало се и то да су међу донаторима и јавна и државна предузећа.

 

Такође, према Закону о рачуноводству из 2013, али и претходним законима, цркве и верске заједнице немају никакаву обавезу да објављују финансијске извештаје.

 

Трошење новца који им је додељен из буџета морају да правдају, али истовремено немају никакву обавезу да објављују извештаје о томе како троше и колико зарађују од, примера ради, верских услуга као што су крштења, свадбе, па и сахране, за које не постоје званичне „тарифе“.

 

ИЗВОР:insajder.net