„Ако се не уложи паметно – биће промашено“: Шта ће након ЕXПО бити са хотелима који су добили субвенције
Субвенције од више милиона евра додељене су пред одржавање изложбе ЕXПО 2027 инвеститорима за реконструкцију и изградњу хотела у Београду, а држава хотелијерима даје новац и за сарадњу са светским франшизама. Да ли су главном граду потребни додатни смештајни капацитети и хоће ли хотели који су добили ове субвенције бити попуњени и након завршетка ЕXПО-а зависи од тога какву ће промоцију Србија имати на тржишту и хоће ли успети да привуче туристе, каже за Н1 директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије (ХОРЕС) Георги Генов.
Пет инвеститора добило је субвенције од државе од скоро 60 милиона евра за реконструкцију и изградњу хотела у Београду у циљу увећања смештајних капациета пред изложбу ЕXПО 2027. Највећу субвенцију до сада добила је компанија Данубе Риверсиде у власништву Миленијум тима – 30 мж1билиона евра за изградњу и опремање хотела Ритз-Царлтон, који ниче на месту некадашњег хотела Југославија, пише Н1.
Поред ових субвенција, држава је увела и нове субвенције за хотелијере у Србији, па ће сада моћи да добију до пет милиона евра за сарадњу са светским брендовима. За ова бесповратна средства моћи ће да аплицирају већ постојећи, али и нови хотели од четири и пет звездица који потпишу франшизни уговор са међународним хотелским ланцима, под условом да већ не користе државне подстицаје.
Велика улагања државе у проширење смештајних капацитета у Београду, али и у унапређење квалитета пружања услуга хотелског смештаја пред ЕXПО 2027 постављају питање – да ли ће хотели бити попуњени и да ли ће се ове субвенције исплатити након одржавања изложбе?
Колико смештајних јединица је потребно Београду?
Тренутно се гради између 1.500 и 2.000 смештајних јединица, а у Београду већ постоји близу 8.000 смештајних јединица тј. соба. Изградњом нових смештајних јединица биће их око 10.000 у главном граду.
Директор ХОРЕС-а Георги Генов сматра да је то сасвим у складу са стандардима што се тиче броја становника, али и очекивања и тражње која ће се догодити у наредном преиоду.
„Неће то утицати на то да имамо више капацитета него што нам треба, е сад ту настаје жестока борба између самих хотела – они који буду повећали квалитет и ниво услуга ће победити и они ће водити даље хотелијерство. То нема везе са бројем смештајних јединица, већ са квалитетом услуга и самих хотела… Да се изградило преко 10.000 смештајних јединица, онда би настао проблем, али и уколико се не повећа тражња генерално. На основу повећања броја путника преко Ер Србије и других авио компанија, све прогнозе говоре да је то капацитет који одговара граду који има близу два милиона становника. Да имамо рецимо 12.000 или 15.000 смештајних јединица – онда би настао проблем“, објашњава Генов.
Проблем може настати и са 8.000 смештајних капацитета, истиче директор ХОРЕС-а, уколико у хотелима није задовољавајућа безбедност, ако немамо туристичких атракција, али и конгресних догађаја.
Хоће ли капацитети хотела бити попуњени након ЕXПО-а?
То да ли ће капацитети хотела бити попуњени након изложбе ЕXПО 2027 зависи од промоције коју ћемо имати на тржишту, каже директор ХОРЕС-а и наводи да ако будемо улагали у промоцију као земља – онда ћемо сигурно привући и туристе.
„Помоћ која се даје хотелима кроз ЕXПО субвенције је да би довели велике брендове, али ако не будемо подигли квалитет у Београду и Србији, онда ћемо изгубити игру са околним великим градовима – Будимпештом, Бечом, Софијом, Букурештом… Тако да је то добро, е сад како ће се наменски субвенције трошити ја не могу да процењујем. Мислим да средства треба паметно да уложе, а ако не уложе у квалитет, ако не замене ентеријер, не направе по стандардима, да нови хотели морају да имају много већу квадратуру него постојећи хотели – онда ће сигурно бити промашено“, каже директор ХОРЕС-а.
Прво треба да се привуку туристи, а онда ће се то дугорочно позитивно одразити на развој хотелијерства, сматра Генов и каже да би за ЕXПО у главном граду требало да имамо око 20.000 смештајних јединица.
„Ми их имамо 10.000, међутим, имамо велики број смештајних јединица у приватном смештају, изузетно квалитетних приватних апартмана у Београду који се све више региструју и категоришу. А ако узмемо на 100 километара око Београда, Нови Сад и Фрушку гору, Шабац, па све до Голупца – сигурно је да ће бити довољно капацитета за сам ЕXПО… Једно од решења су и ботели, односно бродови-хотели, али то ће дати приватним оператерима. Ботели имају исте услове, али не тог квалитета као што је хотелска соба“, наводи он.
Да ли ће субвенције за хотеле донети профит држави?
Од промоције на тржишту и развоја хотелијерства у Србији не зависи само да ли ће капацитети хотела бити попуњени након ЕXПО изложбе, већ и то да ли ће средства уложена кроз субвенције донети профит држави, наводи директор ХОРЕС-а.
„Са аспекта државе, са повећањем капацитета смештаја – за пет, шест година се враћају средства држави новцем од ПДВ-а, ако би радили са попуњеношћу од 70 одсто, колико је стандард европски. Тако да то све зависи и од менаџмента хотела, али и од државе, колико ће да уложи у промоцију, Србију као туристичку дестинацију и Београд“, наводи он.
Према Уредби о финансијској подршци домаћим хотелијерима коју је недавно усвојила Влада Србије корисници субвенција мораће редовно да извештавају надлежно министарство о потрошњи новца, а Генов каже да је предвиђено и да Министарство туризма оснује комисију која ће то контролисати. Генов сматра да ова Уредба јасно прописује добру контролу.
„У Уредби се наводи да сви који аплицирају за средства морају да ураде јасну студију шта све хоће и ХОРЕС инсистира да то све буде транспарентно и да се види сваки динар где је потрошен. И морамо да проценимо како ће да се врати, и инвеститору и држави која подстиче. Ако буде већа попуњеност хотела и промет – вратиће се држави, ако не буде – неће се вратити никоме“, наводи Генов.
Профита ће, како каже он, бити ако се савесно потроши новац на то за шта је намењен и додаје да је оптимистичан да ће хотелијери искористити шансу и уложити у праве ствари како би заиста повећали квалитет смештајних јединица, али и особља.
„Ако имамо добре хотеле, а немамо добре кадрове, онда ништа нисмо урадили. Тренутно немамо довољно кадрова квалитетних и ту мора да буде део те инвестиције и у обукама, али и да ангажујемо и да кроз сам школски систем да добијемо кадрове. Увоз кадрова је у реду, али гости очекују да наши људи њих служе, а не странци“, објашњава директор ХОРЕС-а.
Фото:Л.Л./АТАИмагес
Аутор:
