Марија Ранђеловић, некадашња партнерка министра Дарка Глишића, у периоду док су били заједно купила је три некретнине – стан у самом центру Краљева и два апартмана на туристичким дестинацијама Копаонику и Дивчибарама, открива КРИК. Својом зарадом у Поштанској штедионици у Краљеву она није могла ово да приушти. Ранђеловићева за КРИК тврди да није власница апартмана, иако су дошли до званичних докумената који показују да је управо она потписала уговоре за њихову куповину.
Марији Ранђеловић, радници Поштанске штедионице у Краљеву, све је кренуло набоље управо у периоду након што је ушла у емотивну везу са једним од кључних људи Српске напредне странке (СНС) Дарком Глишићем, пише КРИК.
Брзо је пословно напредовала: 2020. године, после свега четири године рада у банци, тада тридесетдвогодишња Ранђеловић постала је директорка Регионалног центра Поштанске штедионице у Краљеву. Затим је постављена и у надзорни одбор познатог српског превозника Ласта. Али, њен скок није се огледао само у новим пословним позицијама.
Ранђеловић, која до тад није имала ниједну некретнину, за четири године је купила чак три стана – у граду у којем живи, али и у познатим српским туристичким центрима, открива КРИК.
Током 2019. године купила је стан у самом центру Краљева, а затим је 2022. године купила у изградњи два апартмана – на Копаонику и Дивчибарама. Ови станови вреде најмање 175.000 евра.
Са њеном платом у Поштанској штедионици тешко да је могла да испрати овакав темпо куповања некретнина.
У разговору са новинаркама КРИК-а, које су Ранђеловић пронашле на радном месту у Краљеву, испричала је да је најјефтинију од ове три некретнине, стан у Краљеву, купила од своје плате и уз помоћ кредита.
За апартмане на популарним српским планинама, негира да је њихова власница – упркос доказима које су јој новинарке предочиле.
Зоран Стојиљковић, политиколог и некадашњи члана Одбора Агенције за спречавање корупције, каже да је најинтересантније то што Ранђеловић тврди да није власница апартмана.
„Ако је потписала уговоре, а негира да је власница, мора да одговори на питање – ко је стварни власник?“, каже Стојиљковић за КРИК.
„Ако је била с њим (Глишићем) и нема други извор прихода – траг новца води ка Глишићу. Он је тада био функционер, а она је стекла имовину коју њени приходи не оправдавају. То мора да се испита – Тужилаштво и Агенција би требало да реагују. Ако тужилаштво покрене поступак, а она не докаже порекло имовине, могу да јој се одузму ти станови.“
Ранђеловић, у разговору са новинаркама КРИК-а, није желела да коментарише свој однос са моћним функционером СНС-а.
Дарко Глишић, који је тренутно министар за јавна улагања, није одговорио на питања која му је послао КРИК. Блокирао је наше бројеве телефона.
Емотивна веза између ово двоје највероватније се окончала 2023. године.
Након тога је и на пословном плану Марији Ранђеловић кренуло низбрдо. Почела је да губи позиције – од 2023. више није чланица одбора у Ласти, а почетком 2024. изгубила је и директорске функције у банци.
Недуго након тога почела је и да добија претње од непознатих особа.
Станови на три стране Србије
У викенд насељу на Копаонику, недалеко од урбаног центра ове планине, никао је велики елитни комплекс назван „Ресиденце Хилл”. Базени, спа, фитнес центар, ресторан, фонтана и видиковац – овај стамбени блок поседује све што је неопходно онима који желе комфор. Новинари КРИК-а су посетили овај комплекс чија је градња почела 2022, а који се на свом сајту хвали да је „један од најлуксузнијих на Копанику”. Тамо смо затекли раднике који раде на трећој, још незавршеној згради „Ресиденце Хилл”-а који би требало да има укупно 480 апартмана. Њихова величина, како су нам рекли на рецепцији, креће се од 22 до 40 квадрата.
У још једном туристичком центру Србије – насељу Дивчибаре на планини Маљен – близу главне улице и центра збивања, али довољно завучено да посетиоци имају мир међу зеленилом и дрвећем, никле су три зграде. Новинари КРИК-а су обишли и ову локацију пре месец дана. Слична сцена и тамо – у околини су само радници који се баве завршним радовима. Нема трагова да су власници станова већ посетили своје апартмане и почели да уживају у њима. Све се припрема за почетак сезоне.
За два сата вожње од зграде на Дивчибарама можете стићи до Краљева. У овом граду, 2019. године изграђена је модерна зграда у самом центру – тик поред главног шеталишта. Иако је без употребне дозволе, станари су се увелико уселили.
Ове три зграде које се налазе у различитим деловима Србије повезује једна особа. У свакој од њих по један стан купила је Марија Ранђеловић, која ради у Поштанској штедионици у Краљеву.
Стан у овом граду, у којем живи, купила је 2019. године. Апартмане на Копаонику и Дивчибарама купила је 2022. године, показују подаци Основног суда из Уба до којег су дошли новинари КРИК-а.
Све ове некретнине вреде више од 175.000 евра, према уговорима које је Ранђеловић склопила и процени агенције за некретнине коју је ангажовао КРИК. Тако, Ранђеловић је апартман на Копаонику платила 63.000 евра, а стан у Краљеву 52.500 евра, према подацима суда из Уба. Суд не поседује податак колико је тачно платила апартман од 30 квадрата на Дивчибарама, али агенција за некретнине га је проценила на 60.000 евра.
Подаци Основног суда у Убу о купопродајним уговорима које је склопила Ранђеловић
Са својом тадашњом платом, Ранђеловић је тешко могла да приушти све ове станове. Поштанска штедионица је одбила да новинарима достави податак колико је тачно она зарађивала, али више људи са којима су новинари разговарали и који су радили у овом предузећу кажу да је директорска плата могла да јој буде у распону од две до две и по хиљаде евра.
Ранђеловић је истовремено била и активисткиња владајуће Српске напредне странке (СНС), али и у емотивној вези са Дарком Глишићем, једним од најмоћнијих чланова ове странке и садашњим министром за јавна улагања. У то време он је био председник општине Уб – позиција на којој се налазио чак 12 година. СНС нам, међутим, није одговорио на питање да ли је имала икакве приходе у овој странци, а Глишић да ли јој је финансијски помогао да купи некретнине.
Због тога су новинарке КРИК-а отишле до Краљева да би упитале Ранђеловићеву како је успела да купи све ове станове у тако кратком периоду. Затекле су је на њеном радном месту.
Успон банкарске службенице
Новинарке КРИК-а пронашле су Ранђеловић у филијали Поштанске штедионице у Краљеву.
Позвале су је преко колегинице која ради на шалтеру, па је сишла из своје канцеларије на спрату. Пословно обучена, културно се поздравила са новинаркама, али није била срећна што нас види. Није нас позвала у канцеларију нити је желела да изађемо и разговарамо испред банке.
С обзиром да смо разговарали у пуном ходнику Поштанске штедионице, поред шалтера и бројних грађана који су чекали свој ред, Ранђеловићева се све време освртала около, као да се плаши ко ће шта да чује и причала је веома тихо.
Признала је да је власница стана у центру Краљева.
„Ја радим и живим од своје плате. Стан у Краљеву сам купила на кредит”, испричала је Ранђеловић. Она, ипак, није послала доказ новинарима да је стварно подигла кредит.
За апартмане на Копаонику и Дивчибарама, међутим, негирала је да је икада била власница. Чак и када јој је новинарка КРИК-а на телефону показала документ из суда који потврђује да је она купила те некретнине у туристичким центрима Србије, Ранђеловић је наставила да тврди да није њихова власница.
„Волела бих да их имам”, рекла је у једном тренутку кроз благи смех.
На даље инсистирање да објасни како је онда могуће да је она као купац закључила уговоре о куповини ових станова, а тврди да није њихова власница, Ранђеловић је рекла да то „мора да види са својим адвокатом”.
Убрзо је прекинула разговор и отишла назад у своју канцеларију.
Ранђеловић у банци Поштанске штедионице ради од 2016. године, како је објавила на свом налогу на социјалној мрежи Линкедин.
Њен успон у послу, међутим, кренуо је од 2020. године. Тада је изабрана на позицију директорке Регионалног центра ове банке у Краљеву. Осим тога, била је заступница филијале банке у овом граду, као и у Крагујевцу.
Постала је директорка банке само месец дана након што је стекла факултетску диплому. Завршила је трогодишњу Високу економску школу „Пећ” из Лепосавића, која има седиште у Краљеву, и тако стекла звање стручног економисте из области спољнотрговинског и царинског пословања.
Две године касније, 2022, добила је још једну важну функцију – постављена је за чланицу Надзорног одбора предузећа Ласта. Тамо се придружила Верки Лукић, која је у то време такође била у одбору Ласте и истовремено на функцији помоћнице тадашњег председника општине Уб и Ранђеловићкиног партнера – Дарка Глишића.
У истом овом периоду, Ранђеловић је била активна у Српској напредној странци у Краљеву. Појављивала се на догађајима странке у овом граду – на састанцима, као и на слави СНС-а. Није крила да је симпатизер владајуће партије, па је тако 2021. године на свом Фејсбук налогу као профилну фотографију објавила слику на којој позира испред заставе СНС-а.
Она је и као представница Поштанске штедионице учествовала у догађајима на којима су били присутни други политички функционери. Тако је усликана и са Предрагом Терзићем, градоначелником Краљева, када јој је на свечаности поводом дана града уручио захвалницу намењену Поштанској штедионици у овом граду „за стабилан и сигуран ослонац грађанима Краљева и допринос општем развоју и напретку града“.
Ипак, најозбиљнија Ранђеловићкина веза са владајућом странком била је то што је била емотивна партнерка сада педесетдвогодишњег Дарка Глишића, председника Извршног одбора Српске напредне странке, али и кума председника државе Александра Вучића.
Управо у периоду док су она и Глишић били заједно, Ранђеловић је остварила пословни успон.
Док су новинари КРИК-а разговарали са Ранђеловић, упитали смо је и о њеном односу са Глишићем. Подсетили смо је да је за време куповине апартмана била његова партнерка. На помен Глишића је заћутала – слегла је рамена и одлучила да о њему ништа не говори.
Њена и Глишићева веза се највероватније завршила 2023. године. Од те године Ранђеловићкино пробијање кроз пословне и страначке структуре стаје и она почиње да губи позиције.
Престала је и да буде директорка филијала Краљево и Крагујевац. Средином 2023. је искључена из Надзорног одбора „Ласте”. Након тога, почетком 2024. године, изгубила је и место директорке Регионалног центра Краљево.
Проблеми су се догодили и приватно – почеле су да јој стижу претње.
„Уплашена сам за своју безбедност”
У јануару 2024. године Марија Ранђеловић је дошла у Београд, како би од тужилаштва затражила помоћ.
Добијала је претње које су јој упућиване са два Фејсбук профила и одлучила је да поднесе кривичну пријаву због прогањања. Саслушала ју је Сања Цинцаревић из Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва.
„Велики број порука и мејлова ми је послат, што сам ја пријављивала полицији у Краљеву, јер сам била уплашена за своју безбедност. Осим мени, велики број претећих, увредљивих порука био је послат мојим шефовима, због чега сам ја трпела последице. Сви мејлови и поруке који су тада упућени односили су се на мене и мој живот“, испричала је тада у тужилаштву, пише у записнику до којег су дошли новинари КРИК-а.
Тужилаштво и полиција, међутим, нису много урадили по овом питању.
Полиција је питала компанију „Мета”, власницу Фејсбука, ко стоји иза профила који су претели, али одговор није стигао до данас, пише у обавештењу које је полиција крајем 2024. послала тужилаштву.
Један од ова два профила је у међувремену угашен. Иза другог, који је активан, не види се ко тачно стоји. Како су новинари КРИК-а видели, у питању је особа која објављује садржаје који, између осталог, нападају опозицију.
На крају, делује да је и сама Ранђеловићка одустала од покушаја да се пронађу ти људи.
То се види из случаја пријаве у Краљеву, коју је поднела у слично време кад и у Београду.
Како су КРИК обавестили из Основног тужилаштва у Краљеву, Ранђеловићева је краљевачкој полицији пријавила претеће позиве и поруке које добија на свој мобилни телефон. Недуго након тога, она је ипак престала да се јавља на позиве тужиоца.
Четири пута је тужилац без успеха покушао да ступи у контакт са њом.
„Позиве није уредно примала на адресу пребивалишта, па је са Маријом Ранђеловић ступљено у контакт телефонским путем и путем електронске адресе и иста је обавештена о наредном заказаном термину, али такође није приступила, да би затим у присуству адвоката приступила у тужилаштво и замолила да јој се остави додатно време како би конципирала своју изјаву, након чега је поднеском од стране њеног пуномоћника ово тужилаштво обавештено да Марија Ранђеловић не жели да даје било какву изјаву поводом предметних догађаја, нити жели да подноси кривичну пријаву”, рекли су нам из тужилаштва.
Због овога је тужилаштво донело одлуку да обустави поступак у априлу ове године. Није познато због чега је Ранђеловић одустала од пријава.
Шта институције треба да ураде?
Новинари КРИК-а су поводом овог случаја разговарали са Зораном Стојиљковићем, политикологом који је професор на Факултету политичких наука. Стојиљковић је био члан Одбора Агенције за борбу против корупције, због чега му је тема у вези са скривањем имовине веома блиска.
Како објашњава, ако Ранђеловић не може да објасни приходе новца којим су купљене некретнине, када се прати траг новца – он води до Дарка Глишића, управо због његове државне функције.
Зоран Стојиљковић, политиколог и бивши члан Одбора Агенције за спречавање корупције
„Ако је била с њим, а не може да покаже неки други извор прихода, нема на пример као Вулин ‘тетку у Канади’, онда када следите траг новца – он иде ка Глишићу, што је логично, он је био функционер у то време, а она је прибавила нешто што њени приходи не могу да оправдају. Прво питање је – како је дошла до новца?”
Стојиљковић се у разговору са новинарима КРИК-а изненадио када смо објаснили да Ранђеловић заправо негира власништво над апартманима на Копаонику и Дивчибарама. Ово је окарактерисао као „посебно интересантно” рекавши да то отвара нове ствари које би требало да се провере. У том случају, објашњава, Ранђеловић би морала да објасни кључну ствар – ко је власник апартмана и требало би да се укључе све надлежне институције.
„Ако је потписала уговоре, а негира да је власница, мора да одговори на питање – ко је стварни власник? Шта ако је она то потписала, а није њено – него његово или нечије?”
Стојиљковић је набројао које све институције би требало да се посвете овом КРИК-овом открићу.
„Ако остаје при тврдњи да то није њено, а нема никакав други одговор чије јесте, практично, то тражи тужилачку истрагу, реакцију Агенције за спречавање корупције (јер је Глишић функционер) и служби које су овериле те уговоре – јавни бележник или суд. Сви они морају да се огласе. Ко је оверио уговоре, зашто она тада није реаговала, ако тврди да никада није била власница?”
Стојиљковић је навео и питања на која би требало да институције пронађу одговор.
„Кључна ствар је у томе – што она тврди да то није њено, а потписала је уговоре? Је л’ плаћа порез на ту имовину, је л’ плаћа комуналије, ко користи станове? Није то непостојећи објекат, ако тврди да она то нема, морала би да пружи објашњење – она је формални власник.”
Наш саговорник додаје и да министар Глишић политички мора да се изјасни, а у једном тренутку требало би да то учини и пред институцијама.
„Уколико у било ком тренутку сумња буде на Глишићу, он би морао да се изјасни. Ако ствар крене око ње да се истражује, он би морао да да исказ, макар као сведок – да ли је нешто знао о куповини? Не може да буде необавештен.”
Darko Glišić Foto:M.M./ATAImages
