Да ли нафтна криза у Србији и свету може да убрза или успори Вучића да распише изборе?
Седница Савета за националну безбедност је сазвана и одржана. Србија има залиха свега што је народу потребно да преживи, од нафте, преко уља, основних животних намирница у резервама, па и више од тога, али је криза толика да је било потребно сазвати седницу Савета за националну безбедност, обратити се потом народу, у врло драматичном тону, који одашиља поруку да ће нас председник Србије, Александар Вучић, спасити од економске кризе, и да грађанке и грађани Србије неће осетити значајно драстичне цене скокова нафте, кризу – која влада целим светом, како онда не и „малом“ Србијом.
Грађанке и грађани Србије проводе 2026. годину у ишчекивању изборног расположења. Најпре их очекују избори у десет места, 29. марта. Кампања за само десет места, за локалне изборе, чини се да по интезитету није забележена никада у историји овдашње „демократије“. Имајући у виду „напетост“ председника Србије и ангажовање у кампањи, злоупотребу свих државних ресурса и новца становништва, као и то што до сада још није расписао ванредне републичке изборе, иако их је у више наврата обећао, поставља се питање како нафтна криза у свету услед најновијег рата, утиче на његове одлуке о томе када ће грађанке и грађани имати прилику да изађу на биралишта – да оборе Вучића са власти или потврде његов режим као пожељан.
„Садашња власт је успела да се консолидује на нижем рејтингу“
Економиста Александар Стевановић каже за Данас да ако анализирамо однос нафтне кризе и расписивања ванредних избора потребно је сагледати ту релацију из више аспеката.
– Прво, тренутно постоји стабилна већина против садашње власти и њених савезника, која је мотивисана да изађе на изборе. Да то није политичка реалност већ одавно бисмо имали ванредне изборе које је садашња власт свако мало расписивала. Друго, садашња власт је успела да се консолидује на нижем рејтингу, али нема икаквог успеха у преокрету за њу неугодне чињенице да заостаје. Стари политички рецепти су јалови, нове покушава наћи сваког дана – каже наш саговорник.
Треће, додаје, да би криза са нафтом била политички потенцијално плодоносна за власт потребно је да грађани осете кризу.
– За оне који су спремни да размисле о дилеми између познате, за њих осредње неугодности (СНС) и опасности пута у непознато (студентска листа) и ова криза делује попут мноштва лажних криза које се сваки дан неуморно измишљају – објашњава Стевановић.
Како закључује, то нас води до закључка, „криза може бити нада за садашњу власт, али само ако буде стварна, а реакција власти изузетна. То подрзумева чекање, не брзање“.
– Све у свему, садашња власт која за лидера има изузетно прагматичног лидера ће покушати да искористи све што јој живот понуди, а ванредни избори које би изгубила неће јој бити опција. Историја нас учи да су све велике странке у Србији постале патуљци након губитка власти, тако да је неугодно чекање највероватнија стратегија власти – закључује Александар Стевановић.
„Овдашње становништво већински није рационално у политичком промишљању“
Социолог Иван Живков каже за Данас да је довољно сетити се да Слободан Милошевић није био поражен на изборима због несташице горива, хиперинфлације, празних рафова и драстичног пада животног стандарда почетком деведесетих па закључити да овдашње становништво већински није рационално у политичком промишљању и склоно повезивању животних услова с одговорноћу домицилних власти.
– Свуда у свету су ауторитарне и тоталитарне власти веште у преусмеравању незадовољства становништва ка наводним спољим и унутрашњим непријатељима, и у томе да себе представе као заштитнике и спасиоце нације и државе у тешким ситуацијама. Наше и међународно искуство нас учи да су повећан страх од рата, неизвесност и борба за елементарну егзистенцију до којих доводе несташице енергената, тешко спојиви с борбом за више идеале попут демократије, поштовања људских права, одговорне и смењиве власти. Актуелна геополитичка кретања су таква да не олакшавају положај грађанима Србије који се боре за демократизацију, а пре свега ослобођење своје републике од Вучићеве криминално-узурпаторске власти – закључује Иван Живков.
„Циљ је да се прате промене расположења грађана, те да се у односу на препознате трендове донесе одлука“
Према речима новинара Времена Недима Сејдиновића, нема сумње да режим ради мегаучестало испитивање јавног мњења и свог рејтинга, ангажујући агенције који су се захваљајући напредњацима протеклих деценију и нешто – баш оно обогатиле.
– Циљ је да се прате промене расположења грађана, те да се у односу на препознате трендове донесе одлука када ће се расписати избори, и у ком формату, односно да ли ће председнички и парламентарни бити одвојени или не – каже он.
Како додаје, Вучић користи и, заправо, промовише светску кризу не би ли изазвао ефекат који је опште место у политикологији.
– У условима светских криза људи имају тенденцију да одбаце унутрашње разлике, смање критички однос према власти и у одређеној мери се окупе око своје власти, чак и ако немају одвећ добро мишљење о њој. У тим условима, унутрашњи политички проблеми се повлаче у други план. Светске пиздарије Вучић допуњује паранормалним причама о угрожености Србије, али и о невероватним постигнућима у борбеној готовости наше земље – описује околности саговорник Данаса.
У том смислу, истиче даље, криза му иде у прилог, што је заправо нека врста наставка соцрадикалске пропаганде из деведесетих.
– У Србију су доспевале само лоше вести из света под крилатицом: није нам добро, али читав свет се распада, ево, само мало па ће и Америка пропасти. На жалост, у односу на деведесете данас има одиста превише лоших вести са свих страна света. Верујем међутим да оне неће много помоћи Вучићу. Он је у толикој мери изгубио ауторитет да нико ко је прочитао његову и природу његовог режима – неће желети да се окупи око њега. Многи људи јасно виде да су напредњаци направили већу штету Србији него што би то урадио рат, односно неки страни окупатор – закључује наш саговорник.
„Нафтна криза готово по правилу убрзава политичку ерозију власти“
Милош Павловић, потпредседник Народног покрета Србије, каже за Данас да нафтна криза готово по правилу убрзава политичку ерозију власти, посебно у системима где већ постоји незадовољство због корупције, економије и институција – што је случај и у Србији.
– Раст цена горива аутоматски повлачи раст цена хране, превоза и комуналија. То значи да грађани свакодневно осећају последице кризе. Нафтна криза у Србији није само економски проблем, већ може бити и катализатор политичких промена – јер директно погађа стандард грађана, урушава слику стабилности и смањује капацитет власти да контролише незадовољство. У таквим околностима, пад режима се не само приближава, већ и убрзава – закључује Милош Павловић.
„На одлагање избора би могли да утичу и смањени буџетски капацитети услед очекиваног смањења акциза“
Васко Келић из Зелено-левог фронта у изјави за Данас, с друге стране, каже да ће утицај нафтне кризе на расписивање избора зависити од дужине те кризе.
– Ако она буде краткотрајна, како сваким даном изгледа све мање вероватно, неће утицати на одлуку о расписивању избора. Што нафтна и гасна криза дуже буду трајале, мислим да ће више утицати на одлагање одлуке о изборима. Осим ефеката високих цена горива које саме по себи могу довести до ширег незадовољства бирача, на одлагање избора би могли да утичу и смањени буџетски капацитети услед очекиваног смањења акциза – објашњава Васко Келић.
За почетак, каже даље, спровођење самог изборног процеса има одређене трошкове које ће бити теже покрити у случају мањих јавних прихода. Такође, оно што је за власт посебно важно, мањи приходи буџета ће значити мање простора за различите видове акција куповине гласова или дељења врста „хеликоптер новца“, а чему је власт била склона у претходним изборним циклусима – сматра саговорник Данаса.
Према његовим речима, за ауторитарне или полуауторитарне режиме попут оног у Србији је типичније да на овакве кризе реагују снажном државном интервенцијом.
– У светлу тога је сасвим очекивана данашња одлука о додатном смањењу акци
за. Део разлога за то јесте у капацитету овакве власти да контролом јавног наратива у искључиви фокус стави тај један проблем и скрене са пажње друге проблеме. У демократским системима у којима постоји не само системски афирмисана опозиција него и где постоји плурализам у оквиру саме власти је теже скренути пажњу са других друштвених проблема. Због тога је типично да већи део ценовног шока буде апсорбован од стране самих грађана као потрошача. У том случају онда остаје фокус и на другим, често развојним проблемима, који ће у овом нашем случају бити запостављени – закључује Васко Келић.
foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE/Dimitrije Goll)
С. Чонградин Данас
Аутор:
