Benzin, evropremijum BMB 95 pojeftinio je na pumpama u Srbiji. Cena benzina po litru niža je za 3 dinara i koštaće 188 dinara. Cena dizela ostaće ista narednih sedam dana, 214 dinara po litru, a šta se krije iza cene dizela otkriva nam Nebojša Atanacković, vlasnik benzinkse pumpe.
Akcize opterećuju uvoznike i proizvođače. Akciza koja je povećana po zakonu trebalo je da važi od 1. oktobra, objašnjava vlasnik benzinske pumpe Nebojša Atanacković.
N1: Kako je moguće da je dizel ostao 214 dinara?
„Pa prema nekim poluuzvaničnim informacijama postoji dogovor između predsednice Vlade i prometinika, velikih uvoznika i NIS-a da ta cena dizela ostane takva kakva je. Da li će odustajanje od akcize na dizel da bude na teretu države ili će to da snose sami prodavci odnosno uvoznici ili NIS, ili će na drugi način biti rešeno, uglavnom je odluka da se cena dizela nadalje ne povećava. Cena benzina će varirati. Ova tri dinara za skuplji benzin je cena sa većiom akcizom. To je sad jedna razlika između potražnje cena. To je zakon tržišta da se cena povećava u zavisnosti od potražnje.“
N1: Šta se krije iza cene dizela?
„Odustajanje od uvođenja povećanja akcize je stvar opredeljenja Vlade ili Ministarstva finansija. Ako se primenjuje na benzin znači da je benzin značajno pojeftinio, ako je ovoj ceni od 188 dinara veća akciza. Činjenica je da je Evropa računajući na zelenu energiju došla u situaciju da shvata da bez sirove nafte, uglja i atomske energije ne može da zadovolji svoje potrebe. Evropi nedostaje dizel. Benzina ima dovoljno. Dizel koji se koristi kao kerozin od njega izuzetno zavisi i visina inflacije i cene svih proizvoda.“
N1: Da li to znači da nas očekuju nestašice?
„Mi imamo sreću da imamo rafineriju koja može da proizvede dovoljno za nas. Ta rafinerija će biti u situaciji da ako može u okruženju skuplje da proda, ona će da prodaje u okruženju pod uslovom da opet Vlada ne zabrani izvoz. Mi imamo stabilno snadbevanje sirovom naftom za koju ne preti da je neće biti. Ugovorno je da nekih 3,5 miliona tona ide Jadranskim naftovodom ka Pančevu i to je dovoljno za naše potrebe. I rafinerija će u Pančevu moći da proizvede dovoljno dizela.
Evropa je ugasila mnoge rafinerije i sada uvoze iz Indije rusku naftu koju indijske rafinerije pretvaraju u dizel i jednom rečju taj uticaj berzanske cene dizela u velikoj meri zavisi od toga što u Evropi nema dovoljno dizela pa mu raste cena. Kod nas ne bi trebalo da raste ali se svejendno prati i Ministrastvo trgovine tu cenu određuje prema ceni na Mediteranu.“
N1: Petkom do 15 časova dobijamo informacije da li se cena goriva menja ili ne. Objasnite nam o kakvom usklađivanju je reč?
„To je ustanovljavanje koje mi ne možemo da pratimo kada se radi o ceni sirove nafte. To je opšte data ponuda američke lake nafte. Međutim, kada se radi o derivatima onda je to neka cena koja se formira između velikih trgovaca u Evropi. I sada verovatno Ministarstvo trgovine ima taj podatak, a mi sa strane nemamo. I tako se ustanovljava – ako cena derivata na Mediteranu dizela raste, onda će rasti i kod nas. Ovde je vrlo značajno da ovo što se odluči petkom treba da važi i da poštuje NIS kao naš pretežni snadbevač. Ako je cena 214 dinara za dizel onda je ona razlika koju je država odredila da može biti marža morala da važi i da dizel ne bude skuplji od toga kad ga NIS prodaje.“
N1: Zbog prirode dizela, zbog toga ko sve dizel koristi, zbog cene dizela – da li vas ovaj potez potencijalno podseća na to da ćemo makar prema neformalnim najavama imati izbore u decembru i da bi skok cene dizela dosta uticao na poljoprivrednike?
„U svakom slučaju, na rast inflacije. Ako bi dozvolili da raste cene dizela mi bi uticali na povećanje inflacije.“
Da li je to suviše nepopularno za predstavnike vlasti pred ulazak u kampanju?
„U svakom slučaju je tako. I treba reći da mnoge države vode raučuna o ceni dizala jer to utiče na sve cene i uglavnom smo nekad imali situaciju da smo kupovali dizel vozila da bi nam bilo jeftinije. Sad nam je odjendom skuplje. To je ogromna razlika sa 188 na 214 dinara.“
Foto Printskrin
