Нови министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Драган Гламочић, изјавио је да је крајње забрињавајуће што је реализација пољопривредних подстицаја тек 14 одсто. Како је рекао, ефикасна и транспарентна исплата субвенција биће један од његових приоритета. Ипак, стручњаци и пољопривреници сагласни су да ће посла бити много, јер постоје земљорадници који на заостале субвенције чекају још од 2018. године, пише Нова економија.
Нови министар на ову функцију долази са места саветника председника Србије Александра Вучића у области пољопривреде. Како каже, током обављања овог посла уочио је проблеме у пољопривреди, а велики део тих проблема представља исплата субвенција и подстицаја, пише Нова економија.
„Неприхватљиво је да је реализација подстицаја на данашњи дан тек 14 одсто. Резултати се морају мерити подацима, а не изговорима“, рекао је Гламочић.
Иначе, држава пољопривредницима додељује различите врсте субвенција – за одређене ратарске културе, по грлу стоке, премије за млеко, субвенције за куповину нове механизације…
Како Нова економија наводи, пољопривредници одавно говоре о томе да исплата субвенција касни. Последњи такав пример је исплата основних подстицаја од 18.000 динара по хектару која су, према споразуму из окторба прошле године, требало да буду исплаћена до 1. априла. Неколико дана пре тог рока, Министарство пољопривреде саопштило је да ће пољопривредницима који су поднели захтеве за субвенције у 2025. години, средства „бити исплаћена у најкраћем могућем року“. Председник Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије Горан Филиповић каже за Нову економију да већина чланова овог удружења јесте добила ова средства, али она и даље нису исплаћена свима.
“Колико је тачно исплаћено, немамо податке, јер смо ми прекинули сваки вид сарадње са Министарством када смо подржали студенте. Ипак, ми смо имали потписан споразум са њима, да ће до 1. априла све бити исплаћено. Међутим, они су тек 7. априла започели са исплатом, а до 1. је требало да већ буде исплаћено све”, каже Филиповић.
Филиповић такође каже да су пољопривредници приметили да готово сви подстицаји касне.
“Ми смо у октобру прошле године потписали да ће нам за месец дана бити исплаћено оних 10.000 динара за семе, иако је требало да буде 17.000. Ми смо видели да они то не могу да плате, до маја ове године не би завршили, јер нису на време кренули у тај процес, па смо онда пристали на 10.000 и то опет није било у договореном року, него је потрајало око два месеца. Ја не знам шта је разлог – да ли новац, да ли физичка обрада података, стварно не знам. Ми немамо те податке, много пута се деси да уопште не добијемо одговоре на мејл који пошаљемо. Када тражимо да нам доставе податке о томе који проценат домаћинстава је добио неке субвенције, неретко нам стигне одговор да ни они не знају”, каже Филиповић.
Буџет „највећи“, али га пољопривредници не осете
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан за Нову економију каже да субвенције у пољопривреди касне упркос чињеници да то не би требало да буде компликован процес.
“Последњи пример јесу субвенције које је требало да буду исплаћене 1. априла, али то је већ дуготрајни проблем. Обећавају сељацима бољитак, а неки од њих чекајући тај бољитак и оду с овог света. Гламочић је 17. министар пољопривреде од 2000. године, а кашњење субвенција није ништа ново. Власт стално обећава, а ништа не извршава”, каже Гулан.
Он истиче да пољопривредници нису добили субвенције пред кључни период године – сетву. Неки на средства чекају и годинама.
“Неким пољопривредницима субвенције нису исплаћене још од 2018. године. Сви су обећавали да ће субвенције да се исплаћују на време, али од тога нема ништа”, каже Гулан.
Наш саговорник закључује да се са исплатама субвенција касни јер пољопривреда није високо на лествици приоритета, иако би морала да буде – јер је девастирана.
“Тачно је, додуше, да је аграрни буџет највећи досад. Међутим, то не значи ништа. Значило би да нам је пољопривреда здрава, када би се тај буџет распоредио на оне којима то треба и који би субвенције користили. Ево, иде сетва, а како ће њу пољопривредници обавити? Већи део тог новца иде ‘моћним’ пољопривредницима, а остали неће ни осетити тај највећи буџет”, закључује Гулан.
Иначе, из кабинета Гламочићевог претходника, Александра Мартиновића, досад нису објашњавали зашто субвенције касне, али су у више наврата наводи о кашњењу демантовани, пише Нова економија.
Пуне руке посла за новог минстра
Пољопривредник Филиповић објашњава да његове колеге месецима предлажу решења одређених проблема за које не треба новац – већ само добра воља.
Један од тих предлога јесте бржи поврат акцизе на гориво, на шта пољопривредници имају право. Наиме, пољопривредници траже да приликом точења горива аутоматски имају право на поврат акцизе, што сада није случај, наводи Нова економија.
Иначе, повраћај је могуће остварити у износу од 50 динара по литру, до 100 литара по хектару пријављене површине – највише до 100 хектара.
“Сви у региону имају тај систем. Не знам зашто се не изгласају измене закона, па да се акциза враћа одмах на пумпи. Сваки пољопривредник би имао своју картицу, на којој би се, када се она скенира, видело колико ко хектара има, дакле на колико литара има права на враћање акцизе”, каже Филиповић.
Иначе, раније су се пољопривредници договорили да се поврат акцизе врши у року од 14 дана. Међутим, у пракси, и ово касни.
“Ко је сипао гориво у јануару, до краја марта је чекао на поврат”, закључује Филиповић.
Иначе, Гламочић је, на састанку са директором Управе за аграрна плаћања Слободаном Николовским и његовим најближим сарадницима, рекао да ће ефикасна и транспарентна исплата субвенција бити један од приоритета у раду Министарства, те да жели да сваки динар државне подршке стигне тамо где је најпотребнији – на село, на њиву, у штале, воћњаке и винограде „вредних“ домаћина.
„Поштовање преузетих обавеза, посебно рокова исплате субвенција, од кључног је значаја за очување поверења између државе и пољопривредника“, рекао је Гламочић.
Додао је да одступања од договореног нису прихватљива, без обзира са које стране долазе, па је потребно урадити озбиљније анализе за могуће редефинисање аграрне политике. На састанку је затражио и хитно расписивање јавног позива за подстицаје за купљено декларисано семе, као и активирање субвенционисаних кредита за пољопривреднике.
„Неопходно је да до краја године направимо јасан календар јавних позива за 2026. годину и да пољопривредници већ на почетку године знају шта их очекује, по узору на праксу Покрајинског секретаријата за пољопривреду“, рекао је Гламочић.
Shutterstock/oticki
