Држава за нестанак струје оптужила грађане, али извештај ЕДС-а говори другачије

Неколико десетина хиљада грађана дочекало је Божић без струје, док поједини и даље, већ готово десети дан, живе у мраку, након што је тежак снег оборио непосечено растиње које је пало на далеководе, трафостанице и нисконапонску мрежу и тиме их оштетило.

Посао државе, односно Електродистрибуције Србије (ЕДС), јесте да дистрибутивну мрежу редовно одржава, што подразумева и сечу растиња које може угрозити њен рад.

Међутим, након вишедневних нестанака струје у десетак градова и општина, постало је очигледно да ЕДС тај посао није обавио.

Ипак, уместо да преузму одговорност и признају пропусте у одржавању, држава и ЕДС су, као и увек до сада, одлучили да кривицу пребаце на друге.

Овог пута, одговорност је сваљена на саме грађане. Наиме, министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је да ЕДС има озбиљан проблем са власницима приватних поседа, који туже ову државну компанију због сече стабала и траже накнаду штете.

Како министарка тврди, ЕДС је само током 2025. године на име накнаде штете због сече стабала исплатио око 32 милиона евра, додајући да је само у Мачванском округу тај трошак износио око 300 милиона динара.

Портал Данас је, међутим, погледао последњи доступни финансијски извештај ЕДС-а, за 2024. годину, како би проверио ову тврдњу. У том извештају није пронађен податак о тако великој исплати за судске спорове, нити је у напоменама наведено да се ти трошкови односе на накнаде грађанима због сече стабала.

У извештају пише да су судски трошкови у 2024. години износили 733.317.000 динара, што је око 6,2 милиона евра. Свакако, примећује се раст судских трошкова, јер су у односу на 2023. годину порасли за око 315 милиона динара.

Поред тога, у трошковима се појављује и ставка „остали нематеријални трошкови за штете трећим лицима“, у износу од чак 1.078.767.000 динара (око 9,1 милион евра).

Међутим, у самом извештају ЕДС-а јасно је наведено да се ови трошкови највећим делом односе на издатке по основу принудне наплате по тужбама трећих лица, и то због непоступања ЕДС-а по захтевима замене дотрајалих стубова нисконапонске дистрибутивне мреже.

У преводу, ЕДС је знатно више новца исплатио грађанима зато што није на време заменио старе и дотрајале бандере које су изазвале штету, а не због сече стабала, како тврди министарка.

Сви ови трошкови озбиљно су оптеретили финансијски резултат ЕДС-а, који је у 2024. години забележио нето губитак од готово седам милијарди динара, док је годину дана раније тај губитак износио 1,2 милијарде динара.

У оквиру нематеријалних трошкова постоји и ставка „остали нематеријални трошкови“ у износу од 794.912.000 динара (око 6,7 милиона евра), али ЕДС у извештају није објаснио на шта се тачно овај износ односи и није познато да ли се и део трошкова за исплату штете грађанима налази у овом делу.

Поред тога, ЕДС је у 2024. години резервисао још 174.654.000 динара (око 1,5 милиона евра) за будуће судске спорове.

Подсетимо, министарка Месаровић је, говорећи о наводних 32 милиона евра исплаћених због сече стабала на приватним поседима, нагласила да су та стабла „угрожавала електроенергетски систем Србије“.

„Та стабла су пала на далеководе који су онемогућили уредно снабдевање читавих општина, градова и читавих округа“, истакла је Месаровић.

Међутим, поставља се логично питање: ако је држава, како тврди, уредно радила свој посао, посекла велики број стабала и исплатила грађанима штету, како је могуће да су та „исечена стабла“ ипак успела да падну на далеководе, трафостанице и нисконапонску мрежу?

„Тврдња министарке потпуно нетачна и обмањујућа“
Председник Ресорног одбора за енергетику Србија центра (СРЦЕ) Горан Ђукић каже да је ова тврдња министарке потпуно нетачна и обмањујућа.

Према његовим речима, у 99 одсто случајева сеча растиња на коридорима далековода се обавља без тога да грађани праве било какве проблеме.

„Штавише, грађани сами секу растиње на појединим зараслим трасама јер знају да ће остати без струје при првом мало јачем ветру. Ово је нарочито изражено у руралним срединима. Неки медији су прошлог пролећа били на лицу места где су такве обрасле трасе далековода и преносили изјаве грађана да се радници ЕДС годинама нису појавили да секу растиње због чега су се они за то организовали. Проблем зараслих траса далековода није због грађана него због неодговорног одржавања дистрибутивног система од стране ЕДС-а“, каже Ђукић за Данас.

Истиче да ангажована трећа лица, у договору са руководством ЕДС-а, уредно фактуришу послове на сечи растиња, а да притом ништа није урађено.

„А када неко укаже да се ништа није урадило, а наплаћено је, један од изговора је како то нису дозволили неки грађани“, указује Ђукић.

Наш саговорник објашњава да трасе далековода које ЕДС треба одржавати уредним су јасно дефинисане приликом изградње далековода, додајући да је деценијама електродистрибуција то ефикасно решавала.

Сада, како каже, када нема уредног и редовног одржавања ових коридора јављају се проблеми којима сведочимо ових дана.

„Вегетација која је присутна у зонама ових коридора је иста сада као и пре петнаест година. Само сто су коридори раније одржавани како правила струке налазу, а последњих десет година та пракса се заобилази. Министарка треба да каже зашто пре петнаест година на истим трасама никавих тужби није било од стране грађана а сада их 2025. наводно има у огромним износима“, указује Ђукић.

Истраживач сарадник у Центру за економска истраживања Института друштвених наука Васко Келић каже да изјава министарке о кључној улози стабала на приватним поседима делује као „стављање фокуса на део проблема који може комуникацијски да се прикаже као у најмањој мери узрокован понашањем власти“.

„Ипак, и у том случају се могло више радити како би се изградило поверење са заједницом и заједнички помогло подизању нивоа одрживости јавне енергетске инфраструктуре. Да не причамо о инвестицијама у савремена технолошка решења којима би ови проблеми били решени“, указује Келић за Данас.

Због тога истиче да је неопходно спровести темељну и транспарентну истрагу узрока проблема са снабдевањем струјом у конкретним локалним срединама, како би се слични проблеми избегли у будућности.

„Грађани имају право да туже државу због вишедневног нестанка струје“
Ђукић каже да грађани имају право да туже ЕДС (ЕПС са којим имају потписан уговор о снабдевању) или државу због вишедневног нестанка струје, али, објашњава, морају доказати штету и да прекид није последица више силе.

„Постоје примери да су грађани добијали одштету, па чак и на међународном нивоу, али поступак је дуг и неизвестан. Најефикаснији пут је колективна тужба преко удружења потрошача, јер она смањује трошкове и повећава шансе за успех. Успех тужби зависи од доказивања да прекид није последица „више силе“ (невреме, елементарне непогоде), већ немара и лошег одржавања дистрибутивне мреже“, каже Ђукић.

И Келић истиче да би грађан имали право да туже државу услед нестанка струје.

„Чак и да је узрок свих кварова пад стабала на приватним поседима, већина грађана није та на чијим поседима су падала приватна стабла и њима ЕДС није обезбедио услугу коју је био дужан да им обезбеди. Претпостављам, свакако, да ће бити тешко у сваком конкретном случају доказати узрочно-последичну везу те само право на тужбу не гарантује очекивану судску одлуку“, указује Келић.

Каква је ситуација са струјом?
Министарка Месаровић рекла је да у понедељак у Србији без електричне енергије било 13.603 потрошача.
Према њеним речима, сто одсто кварова на далеководима изазвано је падом стабала, изузев Београда, где је дошло до пожара на трафостаници.

Због проблема са снабдевањем електричном енергијом, али и непроходности путева и пораста водостаја, ванредна ситуација проглашена је у десет општина у Србији: Лучани, Лозница, Ваљево, Осечина, Мали Зворник, Крупањ, Пријепоље, Мајданпек, Ивањица и Сјеница.

фото ФоНет/ЕПС

Сузана Пељто   Данас

Аутор: