Од јануара наредне године у Србији ће бити уведен нови порез, али неће га плаћати сви грађани, већ тачно одређене групе привредних субјеката. Обавеза плаћања овог пореза пада искључиво на правна лица и предузетнике чије пословање директно доприноси емисији гасова са ефектом стаклене баште или који увозе производе са великим угљеничним интезитетом.
Пре свега, нови порез на емисију гасова са ефектом стаклене баште плаћаће компаније које поседују дозволу за емисију ГХГ гасова и послују у гранама са високим емисијама. То обухвата предузећа која се баве производњом вештачких ђубрива и азотних једињења, цемента, сировог гвожђа, челика, феролегура, алуминијума, као и производњу електричне енергије. Они ће порез плаћати само на „вишак емисија“, односно на количину која прелази технолошки оправдан ниво утврђен за њихову делатност.
На пример, ако цементара произведе више угљен-диоксида него што се сматра прихватљивим за њен тип производње, разлика између стварне и референтне емисије биће основ за обрачун пореза. Ова стопа ће, према тренутним плановима, износити четири евра по тони емитованог угљен-диоксида.
Поред њих, обвезници ће бити и увозници производа са високим угљеничним интензитетом, попут цемента, челика, алуминијума и ђубрива. Порез ће се примењивати на оне који увозе више од пет тона такве робе годишње, а обрачунаваће се према емисијама које су настале током производње у земљи порекла производа, умањене за референтне вредности.
Другим речима, обавезу плаћања новог пореза неће имати сви грађани, мала предузећа ни фирме из сектора са ниским емисијама, већ искључиво индустријски загађивачи и велики увозници производа са високим угљеничним интензитетом.
Од почетка 2026. године, Република Србије планира да уведе два нова законска акта која ће увести порез на емисију гасова са ефектом стаклене баште и порез на увоз производа са високим угљеничним интензитетом.
Овај потез има двоструку сврху: с једне стране да стимулише домаће индустрије да смање емисије, а с друге да усклади Србију са политикама Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Европске уније, које од 1. јануара 2026. ступају на снагу за увоз робе у ЕУ.
ЕУ механизам ЦБАМ захтева да увозници из земље чланице плаћају за емисије угљеника које су настале у производњи робе изван ЕУ, како би домаћи и увозни произвођачи имали изједначене трошкове емисија. Увођењем домаћег пореза на угљен-диоксид, Србији се омогућава да део тог трошка преузме сама и задржи средства у земљи, а не да сва средства завршавају у буџету ЕУ.
Foto: Shutterstock
