Одлука Владе о ограничењу маржи донета исхитрено, под притиском протеста и експлозије незадовољства грађана, без дубљег проучавања узрока који су произвели инфлацију и нагли раст цена хране.
РЗС: просечна стопа бруто марже код произвођача хране у првих шест месеци 2023. године износила 54,1%, док је просечна бруто профитна стопа 8,6%.
РЗС: Просечна стопа бруто марже у трговини на мало прехрамбеним производима износила је 14,9%, а бруто профитна стопа је 3,6%
Готово да нема медија који се ових дана није бавио ефектима уредбе Владе о ограничавању трговачких маржи за 23 групе роба у које је класификовано, зависно од извора, 10.000 па чак до 20.000 производа. Потрошачи су, наравно, поздравили потез који у преводу значи јефтиније основне намирнице бар у тих шест месеци на колико је уредба орочена уз могућност да се продужи. Медији, функционери и “патроле” организација за заштиту потрошача већ неколико дана обилазе продавнице великих трговинских ланаца и утврђују колико су цене спуштене и код којих намирница а резултати им се разликују у зависности од тога шта су са тог великог списка ставили у корпу.
Поени су добијени у потрошачком јавном мнењу, али то не умањује критике аналитичара који упозоравају да је ова одлука Владе донета исхитрено, под притиском протеста и експлозије незадовољства грађана, без дубљег проучавања узрока који су произвели инфлацију и нагли раст цена прехрамбених производа. Наглашава се да није сагледан цео ланац од произвођача, прерађивача, дистрибутера до малопродаје, нити је у обзир узета макроекономска политика државе која је прави узрочник инфлације.
Како је све кренуло
Хронолошки, тему монопола у малопродаји и прекомерних трговачких маржи најпре је пре две године, у јеку двоцифрене инфлације, отворила гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Она је прво тврдила да смо инфлацију увезли споља, али када је било очигледно да ти фактори “споља” делују и на друге државе које ипак имају далеко нижи раст цена од нас, означила је трговце као кључне узроке инфлације. Најављена је појачана контрола малопродајних ланаца, исказане су сумње на злоупотребу монополског положаја, помињало се чак укључивање БИА-е како би се утврдило “ко и зашто диже цене”. Недуго затим, Влада је од Републичког завода за статистику (РЗС) затражила анализу трговачких маржи.
Међутим, резултати истраживања РЗС, објављени прошле године у публикацији “Трендови” за ИВ квартал 2023. изгледа да нису испунили очекивања званичне политике.
На нивоу целокупне делатности “Производње прехрамбених производа”, истраживање РЗС је утврдило да је просечна стопа бруто марже (која покрива трошкове сировина, производње, плата, фискалне и остале обавезе као и добит) у првих шест месеци 2023. године износила 54,1%, док је просечна бруто профитна стопа 8,6%.
Просечна стопа бруто марже у трговини на мало прехрамбеним производима износила је 14,9%, а бруто профитна стопа је 3,6%, наводи се у истраживању РЗС.
У истраживању се објашњава и да су трговинске куће разврстане у две групе: “водећих 20” које држе 83% тржишта (три највећа заузимају 48,9% тржишта) и “остало”.
“Просечна стопа бруто марже (за све производе) код групе „водећих 20“ износила је 14,6%, при чему је највиша просечна маржа у овој групи износила 23,8%, а најнижа 5,1%. Код групе „остали“ просечна маржа је нешто виша и износи 16,9%”, наводи РЗС.
Заборављено истраживање
“С обзиром да унутар групе „водећих 20“ нису забележена значајнија одступања у просечним малопродајним ценама посматраних производа, више марже код појединих субјеката у трговини на мало, поготову код већих трговинских ланаца, могу се објаснити повољнијим условима при набавци робе од добављача, како са домаћег тржишта, тако и из увоза, од конкуренције. Истовремено, овакви резултати указују на то да раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње ових производа (високе цене инпута у производњи и ниска економија обима)”, један је од закључака РЗС.
Из неког разлога, председник Србије Александар Вучић занемарио је или превидео податке РЗС-а који су већ били објављени.
“Установљено је да су у претходном периоду четири највећа трговинска ланца, од 2016. до 2023. године подигли своју бруто трговачку маржу са 19 на 36 одсто. Готово дупло. И кад видите да и цене померају на исти начин, онда видите да и Комисија за заштиту конкуренције реагује и очекујем да Комисија буде врло строга, озбиљна и одговорна (…) Зарађујте доста, плаћајте порезе, хвала вам на томе, али мало се умерите и да грађани Србије имају могућност да по нижим ценама набављају основне животне намирнице”, изјавио је председник у октобру прошле године.
А Влада је затражила од РЗС-а да поново изврши анализу тржишта и трговачких маржи. Пре него што је ново истраживање завршено, донета је одлука о ограничењу маржи. Цене су углавном спуштене, негде минимално, негде за који проценат више. Трговци су прећутали, али у незваничним разговорима тврде да су постали идеална мета у условима пролонгиране инфлације, нереалног курса евра и све слабије куповне моћи грађана.
“У таквом окружењу Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) покренула је у октобру 2024. године поступак против водећих малопродајних ланаца заснован на паушалним тврдњама које игноришу податке о реалним маржама, трошковима и структури тржишта, доступним на сајту Агенције за привредне регистре. На овај начин трговци су стављени у дефанзиван положај без могућности јавног одговора јер би свака реакција била дочекана као напад на државну институцију”, каже за Демостат један од трговаца.
Где су прави узроци
Наглашава да кључни узроци поскупљења нису у трговини, већ у укупној макроеконоској политици. Србија годинама води експанзивну фискалну политику – висока јавна потрошња (плате, пензије, инфраструктирни пројекти, субвенције). Томе су претходиле и директне исплате из буџета грађанима – такозвани “хеликоптерски новац” који је готово у целости отишао на текућу потрошњу, додатно појачавши потражњу. Таква фискална политика, као и ово ограничавање маржи, краткорочно доноси политичке поене, али дугорочно дестабилизује тржиште и дипроноси инфлаторним притисцима.
“У комбинацији са одржавањем нереалног курса динара на око 117 динара за евро, ствара се савршен рецепт за инфлацију. Илузија стабилности се управо и одржава кроз вештачки курс. Када би се цене, зараде и БДП прерачунавали у евро по реалнијем курсу јасно би се видела нижа куповна моћ грађана и значајно нижи стандард у поређењу са ЕУ. Зараде у еврима би пале, што би директно угрозило наратив о “историјском расту плата” којим се власт хвали. Истовремено, и БДП по глави становника изражен у еврима био би мањи док би учешће јавног дуга у БДП-у порасло – будући да се држава задужује у еврима, а БДП ствара у динарима. Такав исход би угрозио кредибилитет економске политике и ограничио могућност даљег задуживања”, каже саговорник Демостата.
Указује да се уместо промене монетарне политике, пажња јавности преусмерава на марже трговаца и цене у супермаркетима, а да се занемарују остали показатељи који то демантују. Наводи пример пет највећих ланаца који су у 2024. години, према подацима АПР-а, забележили пад нето добити од 25% у 2024. у поређењу са претходном годином. Трошкови зарада у сектору малопродаје прошле године порасли су за око 15%, а укупни оперативни трошкови за око 13%. Како Србија у великој мери зависи од увоза прехрамбених производа, вештачки јак динар тренутно маскира увозне трошкове, али дугорочно дестабилизује тржиште. Уз то, малопродајни ланци не одређују цене које постављају увозници и дистрибутери, чије марже нису јавно доступне нити подложне контроли, док царине, ПДВ и трошкови логистике оптерећују крајњу цену на полицама. Најзад, у секторима као што су млеко, кафа и брашно, мали је број прерађивача, често са олигархијском позицијом, што повећава цене пре него што производ дође у малопродају.
Подсетимо, на разлике у ценама указало је и теренско истраживање Демостата, обављено 24. и 25 јуна у продавницама пет највећих трговинских ланаца. Рачун за готово 30 истоветних производа уобичајених за једну мању кућну набавку, зависно од тога где се пазари, може да се разликује и за 1.000 динара.
Maksi Foto: Nova.rs
