Привредни суд у Београду заказао је за 30. јул завршно рочиште у стечајном поступку над Беобанком, некадашњим југословенским финансијским гигантом, чиме се отвара пут за коначно гашење банке и последњу деобу имовине међу повериоцима, пише Недељник.рс.
Стечајна судија Наталија Пејић-Кордић донела је решење о заказивању рочишта након што је стечајни управник, Агенција за осигурање депозита, крајем јуна ове године суду доставио Нацрт завршног извештаја.
На том рочишту расправљаће се о завршном рачуну и евентуалним примедбама, што представља последњи формални корак пре закључења стечаја који је отворен давног 3. јануара 2002. године.
Процес продаје имовине Беобанке био је обележен не само великом вредношћу, већ и контроверзама.
Међу највреднијим деловима имовине био је индустријски комплекс „Нова ливница“ на Новом Београду, који обухвата 11 објеката на преко седам хектара грађевинског земљишта.
Управо је овај комплекс био предмет покушаја продаје непосредном погодбом по цени за коју се сумњало да је и до 10 милиона евра нижа од тржишне.
Такав исход је наводно спречен интервенцијом Министарства финансија и одбора поверилаца, након чега је расписан тендер који је привукао седам понуђача и резултирао знатно бољом понудом од 43 милиона евра.
Нова ливница се, иначе, налазила одмах поред ИМТ-ове фабрике на Новом Београду.
Беобанка је имала хипотеку над непокретностима ИМТ-а чија је вредност била 110 милиона евра. Фирма АБЛ Солвент је, међутим, прво купила пакет потраживања међу којима су била и она Беобанке према ИМТ-у, чиме је постала главни поверилац са хипотеком над имовином. Затим је касније на аукцији купила имовину ИМТ-а за 70,5 милиона евра.
На тај начин, део новца од те продаје вратио се управо АБЛ Солвенту као хипотекарном повериоцу.
Зграда Беобанке код станице Зелени венац чекала је на купце готово 15 година од отварања стечаја, да би на крају комплетно реновирање било завршено прошле године, када је и зграда примила прве закупце, али преименована у Бранков Бусинесс центар.
Финансијски извештај за 2024. показује да је та година завршена са губитком од 532 милиона динара.
Овај минус је највећим делом последица отписа ненаплативих финансијских средстава у износу од 570 милиона динара. Истовремено, банка је у 2024. години остварила и симболичне приходе, попут скоро 40 милиона динара од камата и 2,4 милиона динара од закупа.
Током првог квартала 2025. године, стечајни управник је успео да од продаје преосталих некретнина приходује 377,7 милиона динара. Када је на крају марта 2025. подвучена црта у оквиру извештаја стечајне управе, укупна имовина Беобанке у стечају износила је нешто више од четири милијарде динара.
Утврђена потраживања поверилаца износе преко 4,33 милијарди динара док званични подаци из финансијског извештаја за 2024. годину откривају да укупан „недостатак капитала“ Беобанке износи 8,8 милијарди динара.
Ова цифра, која представља разлику између укупних губитака и капитала банке, може да укаже да повериоци, ни након 23 године чекања, вероватно неће моћи да буду до краја намирени, пише Недељник.рс.
Foto: Shutterstock/BalkansCat
