Нишки рециклери: Због укидања подстицаја више хиљада људи без посла, а отпад се гомила
Фабрике које су у Србији упошљавале 15.000 људи принудно су смањиле број запослених за 70 одсто након што су 1. јануара ове године Уредбом Владе Србије укинута подстицајна средства за третман посебних токова отпада, изјавио је директор компаније „Е-рециклажа“ из Ниша Нинослав Миленковић.
Он је за агенцију Бета рекао да је више хиљада људи остало без посла и егзистенције, што је условило гашење радних места и у сродним делатностима.
Према његовим речима, фабрике за рециклажу престале су да раде и да преузимају тзв. „посебне токове отпада“ због чега у протекла три месеца није преузето за рециклажу око 30.000 тона електронског и електричног отпада, уља, батерија, акумулатора, старих гума и другог отпада.
„С обзиром да за 2026. годину не постоји решење покривања трошкова третмана, 120.000 тона отпада ће само у 2026. години завршити у животној средини и потенцијално изазвати еколошку катастрофу“, нагласио је Миленковић.
Према његовим речима, уколико се систем рециклаже не успостави на јасан и одржив начин, следећи проблем који нас очекује није само унутрашњи, већ и екстерни.
„Матичне компаније произвођача који послују у Србији већ траже доказ да је последњи килограм отпада збринут у складу са прописима. То није могуће обезбедити у оквиру постојећег ограничења државне помоћи“, казао је Миленковић.
Он је истакао да је за одрживо функционисање система потребан само део од 100 одсто средстава која се већ наплаћују по основу принципа „загађивач плаћа“.
„Говоримо о средствима која већ постоје у систему, али нису на прави начин усмерена“, рекао је Миленковић.
Подсетио је да у последњих 15 година загађивачи плаћају трошак третмана отпада.
„Чињеница је да загађивачи у буџет, по основу накнада за производе који након употребе постају посебни токови отпада, уплате око 10 милијарди динара. Новца по основу принципа ‘загађивач плаћа’ има довољно за третман отпада“, истакао је Миленковић.
Проблем код је настао, казао је он, јер је финансирање третмана отпада дефинисано новим предлогом уредбе као државна помоћ.
Усклађена државна помоћ, додао је, има своје место и своју логику, али она није намењена финансирању индустрије отпада.
„Када држава помогне некоме током ковид кризе ради се о спасавању сектора, док код отпада није проблем у ‘помоћи’, већ у томе што је потребан стабилан механизам сталног финансирања третмана и отворена конкуренција, а не појединачна или ограничена помоћ“, изјавио је Миленковић.
Према његовим речима, предложеном Уредбом може се решити питање усклађености са правилима, али не и питање оперативног збрињавања отпада.
„Потреба генератора отпада да њихов отпад буде преузет и правилно третиран не може се решити инструментом који је ограничен на 100.000 евра годишње, јер је овде реч о континуираном трошку система. Дневни трошак система сада је око 150.000 евра, јер се њиме третира 100.000 тона отпада годишње“, нагласио је Миленковић.
Он је казао да се свуда у свету трошак третмана отпада покрива са приближно 80 одсто средствима прикупљеним од загађивача, док се око 20 одсто покрива из тржишне вредности материјала.
„То није локална специфичност, то је глобални стандард, са минималним одступањима у ефикасности“, казао је Миленковић.
Свуда у свету, додао је он, за трајно финансирања индустрије отпада користи се један од три модела – фонд, колективни оператер или концесија.
„Јасно је да се преко ноћи не може изградити систем заснован на неком другом моделу. Јасно је и да не постоји начелно ништа спорно да држава настави да администрира системом, али је за то потребан институционални оквир“, навео је Миленковић.
Представници рециклера су 6. марта 2026. присуствовали састанку са представницима Министарства заштите животне средине, али су га напустили незадовољни нацртом нове уредбе.
Удружење рециклера Србије и Фондација за организовано сакупљање и рециклажу истрошених батерија и акумулатора „Галенит“ обратили су се потом министарству дописом у коме је речено да је у новом нацрту неприхватљиво то што су подстицаји дефинисани као државна помоћ уместо као продужена одговорност загађивача.
Они су истакли да је неприхватљиво и то што се државна помоћ додељивала на аукцијама понуђачима са најповољнијом ценом и што би новац био намењен само онима који сакупљају и сортирају отпад, не и онима који га рециклирају.
Foto: Pixabay/RitaE
Аутор:
