У Србији ће се од јануара наредне године плаћати још један додатни порез. Ова мера биће дефинисана кроз два нова закона, а процес усвајања прописа налази се у завршној фази, након окончане јавне расправе.
Од почетка 2026. године, Република Србије планира да уведе два нова законска акта која ће увести порез на емисију гасова са ефектом стаклене баште и порез на увоз производа са високим угљеничним интензитетом.
Овај потез има двоструку сврху: с једне стране да стимулише домаће индустрије да смање емисије, а с друге да усклади Србију са политикама Царбон Бордер Адјустмент Мецханисм (ЦБАМ) Европске уније, које од 1. јануара 2026. ступају на снагу за увоз робе у ЕУ. Нови национални порез на угљен-диоксид, плаћаће се од четири евра по тони.
Ко су обвезници и шта ће бити опорезовано?
Према нацртима закона, порез на емисије гасова са ефектом стаклене баште биће примењиван на правна лица и предузетнике који поседују дозволу за емисију ГХГ (гасова са ефектом стаклене баште) и који послују у делатностима које карактеришу високе емисије. Конкретно: производња вештачких ђубрива и азотних једињења, производња цемента, производња сировог гвожђа, челика и феролегура, производња алуминијума и производња електричне енергије.
Порез се обрачунава као разлика између укупних емисија и тзв. “референтних емисија” које представљају технолошки оправдани ниво емисија за конкретан процес. Дакле, плаћа се само „вишак“ емисија.
За увоз робе са великим угљеничним интензитетом (нпр. цемент, челик, алуминијум, ђубрива) предвиђен је засебан порез, којим ће бити обухваћени они који увозе такве производе у већим количинама (више од пет тона годишње) и ту се порез обрачунава на основу емисија везаних за производ у земљи порекла, умањене за референтну емисију.
Сврха
Србија уводи ове мере не само као корак у заштити животне средине већ и као заштиту сопствене економије. Наиме, ЕУ-механизам ЦБАМ захтева да увозници из земље чланице плаћају за емисије угљеника које су настале у производњи робе изван ЕУ, како би домаћи и увозни произвођачи имали изједначене трошкове емисија. Увођењем домаћег пореза на угљен-диоксид, Србији се омогућава да део тог трошка преузме сама и задржи средства у земљи, а не да сва средства завршавају у буџету ЕУ.
Финансијски подстицаји
Стопа пореза је 4 еура по тони угљен-диоксида. За електране које остварују већину својих прихода од производње електричне енергије, предвиђен је порезни кредит од 20 одсто инвестираних средстава у мере за смањење емисија. Укупни кредит не може премашити 80 одсто пореске обавезе.
Према анализи једне институције (НАЛЕД), увођење ових мера могло би донети држави додатна средства, раст са 13 милиона евра у 2027. години на око 128,6 милиона евра 2034. године. Услов је да се све буде спроведено.
Изазови
Међутим, постоје и упозорења о економским последицама. Анализа је показала да би увођење пореза могло коштати економију Србије и до 539 милиона евра годишње (без сектора електричне енергије), уколико се не спроведу додатне реформе.
Такође, због зависности од угља и интензивне производње, домаћа индустрија би могла бити оптерећена трошковима прилагођавања, што је посебно важно у контексту корака које предузима ЕУ и конкуренције из земаља које имају мањи еколошки терет.
plaćanje računa
