„ОФАК се вероватно уопште ни не бави случајем НИС-а, у јавности данима уназад конфузију стварали највиши званичници у Србији“
The Gazprom-branded “Dayton” fuel station stands in front of the NIS administrative headquarters in New Belgrade on 24 November 2025, as the company faces U.S. sanctions deadlines and Serbia seeks to safeguard its energy stability while negotiating the future ownership of its main oil and gas operator. //DAKICSPASA_sipa.3473/Credit:Spasa Dakic/SIPA/2511242048,Image: 1054423796, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Spasa Dakic / Sipa Press / Profimedia
„Решење за Нафтну индустрију Србије назире се у правцу ка коме нико не гледа – пустићемо да компанија пропадне и оставити нефункционални ентитет Газпрому, да се сналази по жељи и зато се сада копа и рукама и ногама, како би се прибавио што већи увоз деривата и логистика“, оценио је аналитичар брокерске куће ИПОПЕМА-Сецуритиес Владан Павловић.
Иако би НИС требало да буде тема озбиљније природе она је већ попримила облик пародије и реаллитy схоwа, у коме више није јасно ко, шта и како изјављује, колико је то кредибилно и како се тумачи, пише Павловић у ауторском тексту за специјализовани портал Енергија Балкана.
„Протекла недеља показала је, сматрам, да не само аналитичари нагађају исходе овог циркуса него дефинитвно и цео државни врх. Прво смо чекали лиценцу до понедељка, па за додатних 48 сати, па за 36 сати, па до среде ноћу, па до петка ноћу и ево нас сада на до ‘у току следеће недеље’. У међувремену се испоставља и да такозвани топли ход траје дуже него што се очекивало“, наводи Павловић.
Он указује и на нови талас спекуклација који долази након вести од петка увече да би мађарски МОЛ могао бити купац удела у руским санкционисаним компанијама.
Павловић сматра да је улога мађарске компаније „несумњива“, али се она састоји у томе да сада МОЛ “ искористи тренутак да лиферује гориво и максимално упосли капацитете својих рафинерија, а не да аплицира за непостојећу продају“.
Према његовом мишљењу, МОЛ се „јавља само да ухвати што већи тржишни удео, сада када има прилику као никада пре – уосталом то и сами кажу – помажу енергетску стабилност (читај лифероваће све што могу) и прате вести из Србије“.
Павловић скреће пажњу и на конфузију коју су о случају НИС у јавности данима уназад стварали највиши званичници Србији.

„Потпуно је нејасно како Србија може да испостави било какве гаранције, посебно имајући у виду наше притужбе да Руси нису хтели да раде на овом питању са нама, да смо ми само следили оно што су нам диктирали. Да ли ми можемо дати гаранције за нешто у чему не учествујемо у ситуацији када нас једна страна не жели у процесу?“, пита Павловић, истовремено цитирајући изјаву финансија Синише Малог.
Мали је у контексту преговора с руском страном рекао како је „занимљиво да они никакво решење нису тражили са нама“ и „нису нам понудили ни то да решење пронађу заједно са нама“.
Та изјава је, указује Павловић, „истовремено, тотално супротна у односу на изјаву министарке енергетике“, Дубравку Ђедовић Хандановић која каже да је Србија укључена у цео процес и да даје коментаре „на сатном нивоу“.
Пошто смо неколико пута ОФАК, вероватно, изневерили, кроз разна фиктивна препакивања, санкције су уведене, а ми смо добили последњи попуст у виду тога да то питање коначно завршимо до 13. фебруара – по избору, констатује Павловић.
Истовремено, пита „да ли је реално за очекивати да ћемо сада, опет, по ко зна који пут, да их ‘надмудримо’ тврдњом да су Руси баш сада решили и да продају, па ето, да нам дају опет лиценцу док то не заврше?“ „Није, и баш зато они ни немају никакву потребу да издају нову лиценце. А случајем НИС-а се, вероватно, уопште ни не баве. Тако ми у ствари чекамо непостојећи документ. Како, год, ми сада имам простора да за неугодно стање оптужимо и ОФАК“, сматра Павловић.
Он истиче да ни „страх од руске реакције вероватно није мали, обзиром да може да укључи све – од завртања гаса“.
„Сматрам, стога, да неће бити никаквог уласка у компанију након 50 дана, већ ћемо ми пустити да она пропадне, а Русима оставити да се сналазе са таквим нефункционалним ентитетом како знају и умеју“, наводи Павловић.
Његова процена је да ће се инфраструктура у међувремену, „прилагодити на потпуни увоз, уз мало блажи пораст цена деривата, а НИС изгубити значај у енергетском сектору, осим ако се санкције у међувремену не укину због мира у Украјини“.
Naftna Industrija Srbije NIS Foto:Spasa Dakic / Sipa Press / Profimedia
