Они нас гледају као буџетски трошак

Више од милион пензионера у Србији бори се са егзистенцијом, док скоро трећина њих живи на ивици сиромаштва. У тренутку када председник Александар Вучић најављује помоћ најсиромашнијима и раст просечне пензије на 750 евра до 2030. године, представници пензионерских организација упозоравају да то личи на популизам, те да су њима потребне хитне, а не дугорочне мере.

Пензионери у Србији ових дана су у фокусу јавности, јер их је председник Србије Александар Вучић у неколико наврата помињао и причао о томе како им треба помоћи, као и о предвиђеном расту пензија наредних година.

Према званичним подацима, просечна пензија у јануару ове године износила је 56.843 динара, односно око 486 евра.

Ипак, најављено је да ће она значајно порасти у наредним годинама. Стратегија власти „Србија 2030“ предвиђа да просечна пензија те године буде 750 евра. Дакле, планира се повећање просечне пензије од готово 55 одсто у наредне четири године.

Поред тога, Вучић је најавио и помоћ пензионерима са најмањим примањима, иако је та најава прилично неодређена.

Указао је на велики проблем неједнакости у примањима.

„Све је већи број изразито богатих и разлика између њих и оних сиромашнијих је све већа. Мој отац има изразито високу пензију и шта год мени рекао да је то зарадио, али он има 130.000, а неки пензионер има 30.000“, навео је.

Вучић је навео и пример повећања од 10 одсто на пензије, у ком случају би његов отац имао 143.000, а овај други пензионер свега 33.000 динара.

„То је 10.000 више него овај други, а то није фер. Шта год било ко мислио, борићу се да нађем начин до јуна да помогнемо пензионерима који имају испод 45.000 и 40.000 динара. Да ту разлику смањимо, да свим људима дамо једнаку шансу“, поручио је он.

Председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Јован Тамбурић за Данас ову најаву Вучића оцењује као део предизборне кампање.

„С обзиром да му пензионери ускраћују подршку, мислим да ће овога пута морати да одреши кесу у којој се налази новац грађана и да у неком облику покуша да корумпира пензионере“, указује он.

Када је реч о просечној пензији од 750 евра 2030. године, Тамбурић подсећа да неће бити испуњено ни претходно обећање о пензији од 650 евра у 2027. години.

„Тачније, да би било остварено, пензије у 2026. и 2027. треба да се ускладе за око 35 одсто, односно за око 170 евра. То је практично немогућа мисија“, поручује наш саговорник.

Како додаје, ако Вучић стварно има намеру да побољша стандард или услове преживљавања пензионера, мора да утиче на то да се повећа најнижа пензија, коју прима негде око 480.000 пензионера.

„Она је за категорију запослених и самосталних делатности негде око 32.000 динара, а за пољопривреднике негде око 22.000 или 23.000 динара, треба да их изједначи, јер су пољопривредни пензионери са најнижом пензијом дискриминисани и треба да их подигне на ту суму од 45.000 динара“, сматра Тамбурић и додаје да би се тако побољшали услови преживљавања пензионерима „који живе у беди“.

Он указује да јесте проблематично што се дели увећање уз пензију онима који имају пензију већу од просечне.

„Троши се негде око 250 милиона евра годишње за увећање уз пензију, којима се не побољшава економски положај пензионера који примају најнижу пензију. Што је несхватљиво. Али из политичког угла је то објашњиво, јер они на такав начин покушавају да корумпирају већи број пензионера“, упозорава.

Тамбурић подсећа да око 1,2 милиона пензионера прима увећање уз пензију.

„Није свима њима потребно то увећање уз пензију и на такав начин се троши новац који је могао да буде дат пензионерима који имају најнижу пензију“, сматра.

Он додаје да је минимална пензија у Црној Гори од пре две године 450 евра.

„Значи око 50.000 динара је то. Па како то једна малена Црна Гора може, а економски тигар не може? Значи тај новац се не расподељује праведно“, указује Тамбурић.

Према његовим речима, просечна пензија од 750 евра 2030. године сама по себи не значи ништа.

„Много је важније да ли ће просечна пензија бити већа од 50 одсто просечне плате. Друго, много је важнија куповна моћ те пензије. У оваквим условима инфлације и вођења монетарне политике у којој је непромењен курс евра, та пензија од 750 евра неће вредети много. Ми смо сведоци да је усклађивање пензија од 12,2 одсто у децембру практично инфлација већ појела и да су у овом тренутку пензије на висини која је била почетком 2025. године“, објашњава.

Како поручује, они се залажу за реформу пензијског система која мора да обезбеди сигурност и предвидивост пензија.

„Део грађана Србије одлази на рад у иностранство због тога што нема сигурну пензионерску будућност у Србији“, закључује Тамбурић.

Председник Удружења синдиката пензионера Србије Милан Грујић за Данас указује да су доходовне и социјалне разлике у последњих 12 година толико изражене, те да имамо огроман број сиромашног становништва, међу којима су најбројнији пензионери.

„Суштина је у начину прерасподеле друштвене вредности. Пензионери су били амортизер свих социјалних гибања и економских тешкоћа, и као бакице и декице издржали су све турбуленције, али они су били жртва целе ове транзиције и стабилизације државе. И њихов положај није се померио ни промил у односу на период од 2012. године“, наводи он.

Грујић подсећа да је просечна пензија тренутно на 46 или 47 одсто просечне зараде.

„То значи да оног тренутка кад кренете у пензију ваша примања су и више него упола мања и тиме продукујете сиромаштво, а тренутно имамо преко милион пензионера који се боре са егзистенцијом и са линијом опстанка“, упозорава наш саговорник.

Како додаје, ове најаве повећања су само пројекције футуристичког деловања.

„Ми живимо у реалности и наш век је јако ограничен. Нама требају неки помаци сад и одмах. Ми имамо 960.000 пензионера који имају примања мања од просечне пензије“, напомиње Грујић.

Како додаје, од тог броја преко 35 одсто пензионера су на линији апсолутног сиромаштва.

„Значи да они са тиме не могу да покрију основне животне трошкове, храну, смештај, лекове и комуналне услуге. Просто је недопустиво више да они најнемоћнији трпе највећи терет те економске стабилизације“, сматра он.

Грујић додаје да би било добро да питање пензионера не буде актуелно само у периоду предизборних активности, већ да буде део осмишљене економске политике и социјалне заштите, која има утемељен карактер.

Он подсећа да је пензионерима „узето 840 милиона и да су они дали то за стабилизацију државе“.

„Држава је била пред банкротом и била је потребна мера. Исто тако је било потребно да се у догледно време омогући да пензионерима и њиховим наследницима то буде враћено“, сматра наш саговорник.

Грујић каже да су они имали три састанка у Влади Србије и да је последњи био 25. јануара, у којем су тражили да пензије буду најмање 55 одсто просечне плате.

„Такође, тражили смо да у случају смрти брачног друга 30 одсто пензије умрлог брачног друга прима други пензионер. Да се укину казнени поени за превремени одлазак у пензију. И мислим да смо ту наишли на разумевање. Не договор да ће да се уради, него да о томе озбиљно можемо да разговарамо. И ову изјаву председника рачунам у том смеру, као један покушај да се промени начин понашања и начин сагледавања реалне ситуације, и да се помогне онима који су најугроженији“, поручује он.

Грујић указује да су пензионери најбројнија групација у друштву и да их има око 1.622.000, али која је изгубила глас и нема никакав политички, нити друштвени утицај.

„Међутим, они нас гледају као буџетски трошак. Значи, што мање коштамо то је боље“, упозорава.

Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ

Војислав Стојсављевић Данас